Izvor: Glas javnosti, 29.Jun.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalno nekome sudimo
Za samo nekoliko nedelja, koliko se roman Filipa Gajića „Pisma Danilu Kišu“ može naći u knjižarama „Platoa“, ova knjiga privukla je veliku pažnju. To je jedna knjiga koja je istovremeno i ozbiljna i zabavna, pisana u duhu „noar filma“, a čitalac-detektiv traži po budžacima romana gde se krije onaj Danilo Kiš iz naslova!
Pošto beogradski „vlasnici kulture“ nisu dopustili da režiraš, ti si seo i napisao svoj prvi roman, i posle samo par nedelja od kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << knjiga izašla - tebe porede sa Murakamijem?
- Nisam ja Murakami, bre! Ja sam Filip Gajić.
Neki od likova tvoje knjige, prepoznatljivi su svima nama koji živimo u Srbiji poslednjih 20 godina.
- Ja bih ovo preformulisao „svima nama koji živimo u Srbiji poslednjih sto godina“.
Mesto pod suncem
Zanimljiv je lik mlade žene, koja je imala nesreću da jako ružno izgleda, a u kojoj će, kasnije, mnogi čitalac prepoznati tipičnu ostrašćenu i vrlo uspešnu aktivistkinju NVO. Pored nje, tu je još nekoliko likova za koje se stiče utisak da se ti njima malo podsmevaš?
- Dobar roman ne trpi podsmevnje. Ta nevina devojka je sporedan i tragičan lik i čovek posmatrajući je ne može ni da se ljuti na nju, niti da joj sudi. Ona traži svoje mesto pod suncem, ali kao i mnogi drugi greši i život joj se naruga. To šamaranje od strane života u romanu ne doživljavaš kao zadovoljstvo, već pre kao tugu.
ROBOVANJE SISTEMU
Ni u jednom trenutku ne dopuštaš da čitalac u glavnom junaku prepozna nekakvu „žrtvu sistema“. Da li je onda tvoj glavni junak sam odabrao marginu ili je žrtva nesrećnog spleta okolnosti?
- Nema ovde nikakvih žrtava sistema, za sada. Disidenti su lažni jer su uvek fabrikovani i od nekog drugog odlično plaćeni. Čovekova je slobodna volja da li će biti rob sistema ili će mu se suprotstaviti. To suprotstavljanje ne mora biti aktivno u smislu kevtanja na vlast. Dovoljno je da čovek strogo sprovodi svoj način života i da ignoriše sistem koji tada postaje žrtva te ličnosti koja ga ne vrednuje. Glavni junak živi kao duh, asketa koji ne gubi vreme da se ljuti na usud.
Glavni junak koji je u jednom trenutku u zatvoru špijunira čuvara koji ima jedan užasan, brutalan odnos prema svojoj ženi.
Lirski prizori
- Atmosfera tog uzbudljivog prizora je u velikoj meri perverzna. I čini mi se, ne bih želeo da budem pretenciozan, da ima miris Hičkokovih, Linčovih ili Kjubrikovih filmova, a nakon toga ubrzo stižu sasvim lirski prizori jedne podsvesti.
I na kraju, tvoja knjiga je rasterećujuća i više nego slobodna. Međutim, ti kao da ne promovišeš „evropske vrednosti“, koje su ovde već dve decenije glavni sinonim neke „slobode“, šta god to značilo?
- Ne znam šta su to danas evropske vrednosti. Znam šta su nekada bile. Sada nas činovnici bombarduju s milion gnjecavih zakona o kojima niko objektivno ništa ne zna. Čini se da smo krenuli na koncert koji je odsviran, a karte kupujemo po paprenoj ceni od tapkaroša. Kao stado nas teraju na hodočašće u Brisel: prolazimo kroz špalir, tuku nas, pljuju, rugaju nam se i gađaju blatom. Nek nas najpre pogledaju u oči kao u ljude a ne kao u nižu rasu, pa kad konačno otkriju ljude u nama, nek počnu pregovori. Dosta smo bili Kunta Kinte, vreme je da kriknemo i da se oslobodimo.
