Izvor: Blic, 19.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta nisam video
Šta nisam video
Kad se vratim iz inostranstva, obično pišem o onom što sam video u pozorištu. Retko mi se dešava da prođe veče, a da nisam na nekoj predstava iako ništa ne obećava. Nemam savesti da ostanem u hotelu ili u nekoj kafani, a da se u gradu igra makar i jedna predstave.
Prošle nedelje sam napravio izuzetak. Bio sam nadomak Pariza punih osam večeri, a nisam video nijednu jedinu predstavu. Na kraju ću otkriti čime sam se bavio. A sad da ispunim obećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz naslova: Šta nisam video (ovog pariskog leta u Parizu).
U jednom supermarketu na periferiji Pariza kupio sam malu knjižicu 'Pariscope', tamošnji 'Yellow cab'. Tu se može naći šta se daje ovih prvih kišovitih dana avgusta na velikim bulevarima, šta po bioskopima i šta se izlaže po muzejima i galerijama.
Francuska komedija po tradiciji prikazuje poslednju predstavu u sezoni 14. jula, na dan pada Bastilje. A predstava ima blizu sto pedeset po malim pariskim dvoranama. U Išetu su, naravno, već 58 godina prikazuje Joneskove jednočinke 'Lekcija' i 'Stolice' , ali i predstave poznatih naslova kao što je Koktoova 'Antigona', Kamijev 'Stranac', Kornejove 'Pozorišne iluzije' i 'Poliekt', Vajdov 'Ernest' i stotinak komedija za frankofone turiste iz sveta ili francuske provincije sa naslovima kao 'Pripravnica u paklu', 'Ostvarimo san', 'Moja cimerka je kurva', 'Prožderi me', 'Mnogo mi se sviđa to što radite', 'Prestani sa plačem, Penelopo!', 'Pet minuta zadovoljstva, trideset godina u frci' itd., itd.
I onda zašto da čovek ide u pozorište, umesto da radi nešto pametnije. Upravo je to bila moja logika. Vodio sam dijalog sa Miloradom Miškovićem, našim najvećim baletskim igačem koga je naša zemlja dala i koji je, pored gostovanja na svim meridijanima sveta, svoj umetnički vek proveo u Parizu. Istorijski arhiv Beograda priprema o njemu monografiju. Za opušten razgovor prijao je ambijent njegove 'kućice u cveću' iz XII veka u Busi-Sent Antoanu, rodnom mestu postimpresioniste Dinoajea de Segonzaga, kraj rečice sa lokvanjima sa njegovim ulja.
Sivilo
Ako su finansijske institucije u zemlji koliko-toliko uspele da se izbore sa fenomenom 'sive ekonomije', karakterističnim za sva društva u tranziciji, primoravajući čak i očajne 'tezgaroše' sa gradskih ulica da plaćaju zakup, čini se da je domaći infekt 'sivila' još uvek prisutan u sferi politike i odlučivanja.
Kako inače objasniti fenomen, da se u jeku akcije prijavljivanja oduzete imovine, kojoj su se uprkos neverici odazvali mnogi, danas uglavnom siromašni naslednici nekada bogatih ljudi Srbije, kako bi se ista vratila vlasnicima, što je inače obaveza svake države koja je pretendent na članstvo u evropskoj uniji, zakulisnim radnjama, marifetlucima i svojevrsnom bahatošću, jedan beogradski hotel koji ima žive vlasnike, stavlja na tender? Čemu da se nadaju ostali vlasnici koji su uredno popunili svoje prijave? Ko pametan može očekivati da će uz ovakvu 'kripto praksu' u kojoj nedvosmisleno caruje 'sivilo', građani ove zemlje imati interesa da izađu na izbore? Koga bi to građani trebalo da podrže u zemlji u kojoj se uverljivost bilo koje evropski orjentisane politike testira upravo na slučajevima kao što je ovaj?
Normalan čovek samo može da se pita ko su 'odlikaši' koji vode takve akcije i svakako, ko su ti moćnici koji nad njima aminuju? Da li je mogućno da mimo svih civilizovanih projekata i strategija kojima se obezbeđuje njihova instrumentalizacija, još uvek postoje nevidljivi kanali moći, kroz koje riju krtice sistema. O kakvom to civilnom društvu i demokratskim principima uopšte može da se govori u zemlji u kojoj je sivilo postalo univerzalni komunikativni milje, a uz ćutanje ili neinformisanost predstavnika vlasti, nesmanjenom žestinom traje permanentna otimačina?
Konačno, moramo se zapitati koji to partijski čelnik, ili funkcioner sistema, sasvim prirodno postajući advokat nepovredivosti privatne svojine, može da toleriše ovu netransparentnu otimačinu? Prvi koji bude raskrinkao ovu kripto praksu, koristeći se raspoloživim institucijama i podrškom časnih ljudi na vlasti, imaće političku budućnost.
|
