Izvor: Politika, 26.Mar.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je vrednije od veličine Mokranjca
Ministarstvo kulture nije pokazalo ni minimum interesovanja za obeležavanje 100 godina od smrti slavnog kompozitora
Na osnovu predloga Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, jubilej – stogodišnjica smrti Stevana Mokranjca – krajem 2012. uvršten je u Uneskovu listu najvažnijih jubileja svetski značajnih ličnosti kulture, umetnosti i nauke za 2014. godinu. To priznanje je ostvareno uz pomoć našeg ambasadora u Unesku, zatim naše i makedonske Nacionalne komisije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnju sa Uneskom, uz podršku Nacionalnog saveta za kulturu. Unesko je pružio mogućnost da Srbija dobije finansijsku pomoć za realizaciju manifestacija u okviru ovog jubileja. Ta prilika je, nažalost, propuštena, jer je za njeno ostvarenje bila neophodna centralna koordinacija, koju je moglo da pokrene i omogući samo Ministarstvo kulture.
Podsećam da je 2009. godine, na inicijativu SANU, Unesko uvrstio stogodišnjicu rođenja kompozitorke Ljubice Marić u značajne jubileje i da je tadašnja Vlada Srbije, na predlog Ministarstva kulture, oformila centralni odbor pri vladi, koji je osmislio proslavu, koordinirao organizaciju i izvođenje reprezentativnog ciklusa manifestacija u zemlji i inostranstvu, uz finansijsku pomoć Uneska i veliku podršku tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića. U proslavi su učestvovali SANU, Muzikološki institut, UKS, RTS sa ansamblima, PGP, izdavačka kuća „Arhipelag”, Studio Bi mnogobrojni srpski i inostrani solisti, ansambli i muzikolozi, čime je napravljen značajan korak ka tome da muzika Ljubice Marić, kao deo kulture naše zemlje, zauzme važno mesto na svetskoj muzičkoj mapi. Jedina institucija koja je tada odbila da učestvuje u toj proslavi bila je Beogradska filharmonija – bez objašnjenja.
Ovoga puta, kada je Srbiji ponovo pružena šansa da jedan segment svoje kulture predstavi svetu na najbolji način, potpuno je izostala reakcija nadležnih. Ministarstvo kulture u prethodnom sazivu (ministar Bratislav Petković) pokazalo je izvesnu dobru volju, ali sadašnji saziv nije za ovaj jubilej imao nimalo interesovanja: nije oformio odbor (iako ga je prethodni saziv osmislio, na predlog Mokranjčeve zadužbine), niko se iz Ministarstva nije oglasio u vezi sa predloženim programom obeležavanja (koji je Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU dostavilo ministarstvu još početkom 2013), a nije odgovoreno ni na dopise i usmena pitanja postavljana tim povodom tokom 2013. godine.
Sada je ostalo da jubilej „oca srpske umetničke muzike” organizuju institucije i pojedinci sporadično, nekoordinisano, kako se i ako se ko seti. Uviđajući da iz Ministarstva kulture potiče urušavanje Bemusa i drugih značajnih muzičkih manifestacija (Međunarodna tribina kompozitora, kao i KOMA, jedini festival u zemlji na kojem mladi kompozitori imaju prilike da prikažu svoja dela), postavlja se bolno, uznemirujuće pitanje: šta je uzrok ovolikoj netrpeljivosti prema umetničkoj muzici sopstvene zemlje, a time i prema delu kulture ovog naroda?
Ali, da li bilo koji odgovor može da bude teži, vredniji i važniji od veličine i značaja Stevana Mokranjca?
Autorka jekompozitor, akademik SANU i član Svetske akademije nauka i umetnosti
Isidora Žebeljan
objavljeno: 27.03.2014.
