Izvor: SEEcult.org, 04.Nov.2014, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je teorija sadašnjosti?
Profesor Rastko Močnik iz Slovenije, jedan od politički najangažovanijih intelektualaca na prostoru bivše Jugoslavije, održaće 10. novembra na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu predavanje “Šta je teorija sadašnjosti” – uvod u master program “Teorije savremenosti: studije kapitalizma” koji će, uz brojne saradnike iz regiona i Evrope, voditi u školskoj 2015/2016. godini na FMK-u.
Pre više od dve decenije Imanuel Valerštajn (Immanuel Wallerstein), >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << kako podseća Močnik, zatražio je da se društvene nauke oslobode "paradigme XIX veka". Ta paradigma verovatno nikada nije postojala, ali je nešto njoj slično delovalo kao institucionalni mit akademskih i istraživačkih aparata u oblasti društvenih nauka. Taj mit biće analiziran na osnovu izveštaja Gulbenkianove komisije, čime će se pokazati da su društvene nauke u svom institucionalnom samorazumevanju kompromisna formacija, nastala kada je moderna (galilejevska) fizika diskreditirala humanističke studije i oduzela im naučni karakter. Tradicionalno rešenje problema humanistike bio je “humboldtovski” pluralizam nekadašnjih filozofskih fakulteta. Formalno jezgro tog rešenja bio je “atom humanistike i društvenih nauka”.
Posle Marksa i Frojda, to rešenje ipak ne zadovoljava. I kod Marksa i kod Frojda jedan osnovnih teorijskih problema jeste artikulacija između procesa čije su imanentne logike heterogene: kod Marksa - artikulacija između produkcije i cirkulacije, a kod Frojda - između nesvesnog i svesnog; ili između latentnog i manifestnog sadržaja sna. Moglo bi se reći da je postavljanje tog tipa pitanja karakterističan diferencijalni potez savremene teorije.
Za savremenu humanističku-društvenu teoriju, kako smatra Močnik, nije dovoljno da se odvoji od ideologije, nego treba i da teoretizuje artikulaciju između društvenih procesa i ideologija praksi iz kojih ti procesi proizlaze.
To jest, artikulaciju između objektivnih procesa i “subjektivnih” oblika u kojima ti procesi “istupaju u običnoj svesti samih svojih agenata”. Na taj se način društvena teorija nužno suočava ne samo sa problemom odvajanja teorijske prakse od ideologija na svom području, nego i sa komplementarnim problemom artikulacije između teorijskih postupaka i ideoloških mehanizama.
Taj će problem biti prikazan na konkretnim istorijskim primerima (Frojdove teorije transfera; nacije kao “nulte institucije” i degeneracije nacije u identitetsku zajednicu; Lenjinove polemike sa “otzovistima”).
Prof. Rastko Močnik poslednjih godina se bavi pitanjima globalizacije, političkog i socijalnog diskursa, teorijom kognitivnog kapitalizma, teorijom ideologije i problematikom Evrope.
Profesor je na predmetima “Teorije diskursa” i “Epistemologija humanističkih i društvenih nauka” na Univerzitetu u Ljubljani, kao i gostujući predavač na postdiplomskim studijama FMK u Beogradu.
Uvodno predavanje u master studije “Teorije savremenosti: studije kapitalizma” održaće 10. novembra u 18.30 časova na FMK-u (sala 8, IV sprat, Karađorđeva 65).
Uz Močnika, kao predavači su najavljeni i Peter Fleissner (Univerzitet za tehnologiju i dizajn, Beč); Michel Husson (Institut de recherche économique et sociale, Pariz); Catherine Samary (Paris-Dauphine); Patrick Vauday (Paris 8 - Saint Dénis); Maja Breznik, Miroslav Stanojević (Fakultet društvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani); Dejan Dejanov (Institut za kritičke društvene studije, Sofija; Plovdivski univerzitet Pajsij Hilendarski); Liljana Dejanova (Univerzitet Sv. Kliment Ohridski, Sofija); Milan Popović (Univerzitet u Podgorici).
(SEEcult.org)
