Izvor: B92, 19.Dec.2018, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će glumcu pištolj?
Osuđenik broj 28375. "Nosilac ordenja krivičnih zakona dve zemlje". Glumac i gospodar sopstvene nadarenosti. Samo je on mogao da napiše ovakvu knjigu. Ne može to ni vrhunski pisac, ni Šekspir, ni pravnik. To može samo Žarko Laušević, objasnio je njegov izdavač izdavač Manojlo Vukotić.
Vukotić je to rekao na sinoćnjoj promociji njegove treće knjige "Sve prođe, pa i doživotna". Laušević je na kraju knjige izračunao da je u tim kaznenim ustanovama proveo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1669 dana. Hiljaditog dana je u dnevniku ispod naslova 'Hiljadu dana' napisao samo jednu rečenicu - 'I isto toliko noći'.
Događaji koje Žarko opisuje u novoj knjizi odvijaju se dve i po godine u zatvoru, pored odlazaka u Podgoricu da bi se oprostio sa ocem, a potom i da bi ga sahranio. Glavni junaci su zatvorenici u Zabeli. Tu su i rukovodioci zatvora. Potom, njegova porodica i kolege koje ga posećuju. Usputnilikovi su njegov advokat Toma Fila, drugi advokati i sudije.
Sporedni likovi su i oni koji su Žarku na razne načine nanosili zlo dok je bio u zatvoru, rekla je sinoć Lauševićeva prijateljica, novinarka Radmila Stanković.
"Nažalost, jedan od njih je moj pokojni kolega, kolumnista, koji se u tekstu deklariše kao Žarkov prijatelj, a u tadašnjem veoma tiražnom dnevniku napisao je: 'Da moj drug Žarko Laušević nije one tragične noći imao pištolj, davno bi preboleo batine i osvojio Oskara. Ali, šta će pištolj slavnom glumcu posle uspešne premijere?' U knjizi sledi jedno opširno i izuzetno ubedljivo pojašnjenje šta će glumcu pištolj, kao i Žarkovo pismo koje je poslao tom svom prijatelju. Nažalost, dragi kolega je neće pročitati”, istakla je Radmila Stanković.
Ona je, inače, jedna od retkih iz svoje profesije koja je prijatelj Žarku s obzirom na to da on, kako kažu, nema mnogo poverenja u novinare. Radmila se tako sinoć prisetila kako se upoznala sa Lauševićem.
”Jedne večeri pozvao me je Dragan Nikolić i pitao: 'Rado, je l' imaš ono tvoje sokoćalo?' Ja kažem imam. On je mislio je na diktafon. Kaže: 'Ajde spremi se. Dolazim na ono tvoje ćoše da te pokupim. Idemo nešto da uradiš.' Ja sam se spremila. Gde da pitam ja sad Gagu šta njemu treba. Otišli smo negde, prilično daleko izvan grada. Došli u jedan stan i tu nas je sačekao Žarko, na moje ogromno iznenađenje i oduševljenje. Onda je rekao da je odlučio nešto da kaže i da on putuje te noći.”
Trebalo je, kaže ona, da joj Žarko pošalje putem mejla autorizovan intervju za NIN. Od 10 šlajfni teksta, ostala je jedna i po.
”Poslednjeg dana nije on stigao ništa, a svakog dana je bilo sve manje teksta. Onda je moj pokojni urednik Steva Nikšić rekao: 'Vidi, Rado, dušo, ako imamo naslovnu stranu, onda obično imamo tekst unutra.' I stigla je šlajfna i po teksta. To nije za naslovnu stranu, ali jeste bio Žarko”, ispričala je ona.
Glumac Petar Benčina, pročitao je komentar književnice Vide Ognjenović na Lauševićevu novu knjigu.
"Ova bi knjiga, verujem, prošla i najstroži izbor za listu vrhunskih u svojoj književnoj vrsti. Lauševićev zatvorenički dnevnik pokriva dve i po godine, ili kako to on obeležava - 30 meseci. Kasnije će sabrati i dane robijanja koje je odležao u Zabeli, zatvoru nedaleko od Beograda, gde je premešten iz crnogorskog zatvora u kojem je tamnovao 25 meseci. Na kraju knjige izračunao je da je u tim kaznenim ustanovama proveo 1669 dana. Hiljaditog dana je u dnevniku ispod naslova 'Hiljadu dana' napisao samo jednu rečenicu - 'I isto toliko noći'", navela je, između ostalog, Vida Ognjenović.
Lauševićeva knjiga puna je svega što podrazumeva dobru literaturu. U njoj ima ljubavi, drame, istine, cinizma, duha, veštine pisanja, kako je pojasnila Radmila Stanković. Laušević u knjizi živopisno govori i o posetama njegove porodice i kolega. Glumac Petar Benčina sinoć je pročitao jedan odlomak u kojem Žarko govori o poseti glumca Josifa Tatića nakon koje je dobio ozbiljnu prehladu.
Kaže da mu je bilo rečeno da ode na kapiju u šest sati ujutru i čeka posetu. Napolju je bio mraz, a on je čekao i čekao.
"Oko pola jedan je kroz otškrinuto prozorče provirio stražar Jusuf Kastrati, Albanac. Jedan od retkih normalnih komandira u Zabeli. Rekao mi je da idem kod upravnika. Proveo sam na snežnom stražarskom mestu šest i po sati. Dan ranije je Tale, Josif Tatić, zvao upravnika da pita kad može da mi dođe u posetu i, naravno donese jedan od bezbrojnih Bebinih paketa sa hranom i knjigama. Upravnik Vića već prilično umoran u tim satima naredi: "Budi tu u šest." - Šest popodne? "Ma kaki kur*c, popodne, nije ti ovo dramska sekcija pa da mi dolaziš posle škole! Ovo je ozbiljna ustanova. U šest ujutru." Tale nije lik koji se raspravlja. Došao je sve sa paketom u rečeno vreme", piše Laušević u jednom delu knjige gde objašnjava nesporazum zbog kojeg je Tale sedeo sa upravnikom u kancelariji od šest sati ujutru do pola jedan, a on ga je sve vreme čekao na kapiji.
"Ulazim u zadimljenu vrelu kancelariju i zatičem ubivene mog Takija i upravnika Viću, kome dan počinje i završava se špricerom. "Eto, Tale, kad si ti došao jutros?" Ustaje Taki, grli me, smrznutog i mokrog. "I kol'ko je sad sati, a? Jedan popodne, to nema nigde, dok se glumac ne naspava... J*be se njemu što ti njega čekaš ovde od šest ujutru, što ja ovde moram da sedim sa tobom", piše Laušević u svojoj knjizi.
Na sinoćnjoj promociji njegove knjige u Akademiji 28, zajedno sa Manojlom Vukotićem i Radmilom Stanković, govorili su i glumac Goran Šušljik, producent televizijske serije "Koreni" u kojoj Laušević igra jednu od glavnih uloga i scenarista te serije Đorđe Milosavljević, a odlomke knjige, pored Petra Benčine, čitala je Lauševićeva koleginica Cvijeta Mesić. Žarko Laušević, koji nije mogao da prisustvuje promociji svoje knjige, obratio se prisutnima putem video poruke.
.jpg)
