Izvor: Glas javnosti, 18.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski tabloidni delirijum
Piše: Dragana Kanjevac
Da li vam je poznat podatak da se subotom ispred TV aparata u Srbiji sedi preko pet sati u proseku? A prosečna srpska („statistička“) žena sedi još dvadesetak minuta duže. Za svaki slučaj.
Biti TV lice modno-estradnog usmerenja postalo je prestižno zanimanje mladih žena, poput posla stjuardese u Jugoslaviji sedamdesetih, dajući šansu prigradskom devojčetu da se munjevito preobrazi u „svetsku ribu“ i vine put zvezda.
Za one >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koje više zanima udaja za političara preostaje informativni program, carstvo žena sa dva prezimena, od kojih je ono drugo zvučno i značajno. Ako hoćete da na brzinu maznete nekog političara, potrebno je da vas neko ubaci da, na primer, čitate vesti na TV; gde su vesti, tu su i konferencije za štampu, pa poneki intervju - i već ste u prilici da demonstrirate svoje zavodničke moći na odabranom političkom muškom objektu, još nesvesnom paklenog plana o spoju vaših prezimena!
Petlja i herc
A posle, svet je vaš, birajte - da li vam je po volji neki upravni odbor, funkcija ili se zadovoljavate samo lovom i slavom. U slučaju da „zglajznete“, ne ginu vam četiri godine zlopaćenja u ambasadi neke egzotične prijateljske zemlje.
Televizija nudi bogat program muzičke obuke za novi ženski aktivizam sponzorskog usmerenja. Ono što se ranije zvalo „visoka prostitucija“ sada je obrazac ponašanja devojaka koje „znaju šta hoće i to i ostvaruju“. Nova himna „samosvesne“ prostitucije glasi:
Ako imaš petlju, ako imaš herca, pokloni mi bundu od nerca/ ako imaš herca, ako imaš čuku, dijamantski prsten stavi mi na ruku.
Za one koje vole densere, instant uputstvo za slavu po modelu filmova „Flešdens“ i „Brejkdens“ u domaćoj verziji daje legendarni Džole Đogani (pohvala za hrabro korišćenje viceva na svoj račun). Nije potrebno da se ubijate od vežbanja - dovoljno je da budete „vidženi sa Džoletom“.
„Zar ti, mala, stvarno ne znaš ko sam ja, zar ti nikad nisi čula za Đoganija, e pa to sam ja, da l’ si znala to, dođi da malo, malo đuskamo, hajde vodiću te sad odavde ja i čekaću te dole kod kolima, moram da samo prvo da javim se zovem zove me, Ansver, Ansver, zove me.
Ja biću poznata, znam biću poznata jer sam s tobom viđena u svim novinama, u svim novinama...
Bićeš poznata jer si sa mnom viđena u svim novinama“ - rezimira Džole, intuitivno sažimajući „postmodernu“ filozofiju Endija Vorhola, Maršala Makluana i Žana Bodrijara.
Kao da već nije dosta našoj napaćenoj prosečnoj stanovnici Srbije sveg ovog TV obrazovanja, iz zasede je čeka EPP hipnoza.
Poznato je da su tranzicione TV reklame u znaku higijene - deterdženti, tamponi, ulošci; ništa fensi, naročito sa svim ovim rumunskim i slovačkim reklamama sa nalepljenim posrbljenim tekstom: „Ja sam Zoran Petrović, a ovo je cilit beng“, ili „Ne brini, Stevo, ovaj deterdžent nije od onih skupih.“ Žene, vodeći kupci svih tih čudesnih i očaravajućih proizvoda, jesu, naravno, i glavne heroine ovih domaćinskih reklama. One tu imaju neki specijalan, gotovo erotski odnos prema svim tim sapunima i gelovima, a u jednoj reklami domaćica i priznaje da je omekšivač taj koji je njena jedina prava podrška u životu: „Nisam ja luda - talas čini čuda!“
Novi Vavilon
Higijenske reklame su paralelni univerzum sa sopstvenim jezikom i običajima. Tamo se ne govori kao u životu, što zbog mehaničkog prevoda, što zbog autentično čudnovatih tekstova. Spontano istraživanje agilnih forumaša sajta B92 na temu „reklamizama“ - jezika koji postoji samo u reklamama - pretvorilo se u bisernu zbirku izjava kao što su „Draga, baš si sveža“, ili „Moja kosa je jaka, kao i ja“...
Svet higijenskih reklama, kao neki novi Vavilon, ima autohtone običaje, usmerene na „globalnu domaćicu“ bez porekla i domovine. Forumašica B92 skreće pažnju na reklamu za tečni deterdžent za pranje crnog veša:
„Ijao, kakav divan frajer, vidi mu crnu odeću, mora da je nova!“
Da li je ikada ijedna devojka OVAKO prokomentarisala dobrog frajera???
Nije mereno koliko reklama dnevno gledamo - američka žena svakodnevno proguta između 400 i 600 reklamnih poruka. Domaći forumaši olakšavaju svoju dušu arhivirajući dokaze o porukama koje sve nas napadaju ukoliko se odvažimo da uključimo TV:
„Da li si zaboravila da princeze spavaju samo u zemlji lepih mirisa, ja u životu nisam video gore i sladunjavije i ljigavije smeće od toga. Isto je lenor i ono: ‘Ja sam već velika i nosim mamine stvari, hvala ti, mama, za moje mekano detinjstvo. ‘ Šta ima u glavi taj njihov moron koji je odgovoran za to?“
Kada je veš-mašina „koja govori“ u pitanju, žena je stanju i da hoda po vodi, kako nas uči reklama. Kako i ne bi prohodala, kad je tamo čeka napukli muški seksi bariton koji se predstavlja kao mašina za veš. Sve u svemu, u higijenskim reklamama žena je srećna i misteriozna, jer je u tajnoj erotskoj vezi sa belom tehnikom, ulošcima i deterdžentima. Nije sve ovo bez vraga: za našu sugrađanku, koja živi od plate, npr. profesorske, dati opušteno četristo kinti za izbeljivač skoro da jeste ulazak kroz rajska vrata u carstvo lagodnog potrošačkog života.
Realna uportreba
Zamislimo, kao u najluđim snovima, da dotična profesorka odjednom ima gomilu love i može da kupi šta god poželi. Kako bi se odlučila koju kozmetiku da koristi? Ako gleda TV reklame, sve kreme su apsolutno čudo - pred vašim očima vidite kako se pegla lice, oči ozaruju, pa sa sve onom čuvenom EPP algebrom - za tri nedelje do 85 odsto glatkije lice, a 270 odsto brže od najprodavanije... kako već. Ili uzmimo slučaj da pomenuta prosvetna radnica ima tanušnu kosu, pa pomisli da bi joj pomogao poznati šampon za volumen.
Ali, avaj, realna kosa posle realne upotrebe istočnoevropske verzije britanskog šampona je kao neka vrsta antifotošopa u odnosu na nabudženi slap na glavi glumice u reklami.
Došlo je do obrta: obični ljudi postali su nekakav loš simulakrum elektronskog savršenog sveta. Fotošop i rasveta brišu svaku fizičku manu - gotovo božanski obasjavaju naše heroje kojima se divimo i zbog kojih se, istovremeno, osećamo loše.
Fotošop, taj novi eliksir mladosti, jedino je što bi građankama nulte Srbije zaista pomoglo da sa lica izbrišu tragove života na ovom našem smornom terenu.
Nastaviće se
