Izvor: Politika, 17.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski je i naš narodni jezik
Istina je da se u udžbeniku potkrala greška (gde treba da piše kajkavsko narečje piše ijekavsko), ali tehničke prirode, kaže Duška Klikovac
Povodom teme o kojoj „Politika” nekoliko dana piše, a koja se odnosi na opravdanost naziva „srpskohrvatski jezik”, koji se pominje u udžbeniku srpskog jezika za osmi razred osnovne škole, ponovo smo razgovarali sa autorkom udžbenika profesorkom Duškom Klikovac sa Filološkog fakulteta u Beogradu, koja odgovara na reagovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u štampi.
– Pitanje jezika uvek izaziva velike strasti i te strasti se lako zapale jer ljudi vole da ponavljaju stereotipe. Nije pitanje da li Srbi govore srpskim ili srpskohrvatskim jezikom. Srbi govore srpskim jezikom, i kao narodnim, i to niko ne spori, ali ja sam kao autor udžbenika „Srpski jezik i kultura izražavanja” morala đacima da prikažem i sociolingvističku situaciju. Mogla je da stoji i drugačija klasifikacija, ali to metodološki ne bi bilo dobro. Možda bi neki drugi autori, koji bi pisali udžbenik, ovo pitanje izbegli, što ne bi bilo fer, i ja zbog toga sad imam probleme. Da bih objasnila pojam štokavskog dijalekta, morala sam da uvedem i pojam srpsko-hrvatski, kao lingvističkog konstrukta na osnovu kojeg su izrasli srpski, hrvatski i bošnjački. A drugo je pitanje da li je on trebalo da postoji... Moj zadatak je da đake upoznam sa ovim terminom a ne, na primer, da objašnjavam da li su hrvatski, bošnjački i srpski isti jezik, jer to već zalazi u političko pitanje – kaže profesorka Klikovac i dodaje:
– Zaključak Nacionalnog prosvetnog saveta je da se u udžbeniku nađe naziv „srpskohrvatski jezik”, a Savet je vrhovni arbitar kad je o ovoj temi reč. Ljudi ne čitaju pažljivo već samo vide da se pominje srpskohrvatski jezik i pitaju se šta je sad to. A to je sociolingvistički konstrukt, i opštepoznata činjenica, u našoj, kao i u svetskoj nauci – rekla nam je profesorka.
Na pitanje kako tu činjenicu ne zna profesor Miloš Kovačević koji se zalaže za formulaciju „srpski jezik”, naša sagovornica je odgovorila:
– Kovačević može da se pravi da to ne zna. To je elementarno znanje svakog ko je polagao Istoriju srpskog književnog jezika i završio Filološki fakultet.
Naša sagovornica potvrđuje i to da se u njenom udžbeniku potkrala greška (gde treba da piše kajkavsko narečje piše ijekavsko), ali dodaje da je greška tehničke prirode, „i toliko je gruba da je jasno da je reč o očiglednoj, a ne materijalnoj grešci”.
– Nesreća je što se oko ovoga diže halabuka, a ne pokreću se mnoga značajna pitanja koja se nalaze u mom udžbeniku – smrt jezika, ugroženost od strane engleskog jezika, kao i sve češće uvođenje manipulativnog jezika reklama i marketinga.
Mišljenje nekog od članova Nacionalnog prosvetnog saveta o ovoj temi juče nismo mogli da dobijemo. Profesor Aleksandar Jovanović je na putu, u Italiji, akademik Predrag Piper, prema rečima Duške Klikovac, nije bio na toj sednici kada je ova tema bila na dnevnom redu, a profesor Ljubomir Popović nije želeo da daje izjave.
M. Sretenović
objavljeno: 18/09/2010
