Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski film nije mrtav
INTERVJU
Prvi filmski festival Srbije svečano će biti otvoren u utorak uveče u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, posle čega će uslediti domaća premijera filma "Zavet" Emira Kusturice. Do 8. jula u glavnom takmičarskom programu, za jednu od 15 nagrada "Ibis" takmičiće se čak 16 domaćih filmova, među kojima su i nova dela Miše Radivojevića, Nikole Stojanovića, Ivana Živkovića, Milutina Petrovića i Slobodana Šijana. U konkurenciji su i već prikazivani filmovi, poput "Klopke" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i "Guče", a biće priređeni: takmičarski program filmova koje je podržao evropski filmski fond "Eurimaž", radionice, koncerti filmske muzike...
Tri dana pred početak festivala, u pauzi završnih sastanaka pred novu srpsku filmsku feštu, za "Politiku" govori glumac Dragan Bjelogrlić, predsednik Upravnog odbora festivala.
Iz kojih razloga ste se upustili u pokretanje i organizovanje ovog festivala?
Za vreme sankcija često sam posećivao strane festivale. Živeći u zemlji koja je bila izolovana, uvideo sam kako je lepo kada kinematografija ima svoje svetkovine, mesta gde se okupljaju i susreću filmski autori. Video sam koliko su festivali popularna mesta gde se dele nagrade i zadovoljavaju sujete, ali i mesta gde kinematografija ima svoje osnovno uporište – prilike da se pokrenu novi projekti. Međutim, ni kod starijih ni kod mlađih kolega, a ni kod svoje generacije nisam prepoznao potrebu za pokretanjem nacionalnog festivala. Kada smo osnivali Filmski centar Srbije, Asocijaciju producenata i kada sam radio na Glumačkom festivalu u Nišu, bio sam dosadan i sebi i drugima i govorio da moramo imati veći festival. Najznačajnija smo kinematografija u regionu, ove godine imamo 18 filmova, do sada smo snimili preko 1000 filmova, a nemamo festival nama dostojan. Moramo da se okupimo oko nečega što ima minimum zajedničkih interesa. Nadam se će ovaj festival zaživeti, bez obzira na to što se ovih dana osećam kao glineni golub. Ako treba da budem kriv za nešto, prihvatam krivicu, ali samo neka festival zaživi i razvije se.
Zašto ste se odlučili za Novi Sad kao mesto održavanja festivala?
Po infrastrukturi Srbija ima samo dva mesta gde može da se održi veliki festival, a to su Beograd i Novi Sad. U kontaktima sa gradskom vladom Beograda nismo naišli na preteranu saradnju. Razmatrali smo sve opcije i paralelno pregovarali sa Novim Sadom, gde smo naišli na veće interesovanje i kooperativnost. Naš strateški partner i izvršni producent festivala – Egzit, je iz Novog Sada i mislim da je to dobro rešenje, bez obzira na politiku i odnos gradskih struktura i vlasti. Novi Sad je manji, koncentrisaniji grad i svojom pozicijom se uklopio u koncept koji je zamislio Egzit. Nadam se da će, ukoliko ne bude kiše na šta ne možemo da utičemo, Novi Sad zaista biti grad-bioskop.
Ostaje li se pri ideji da se festival posle prve dve godine održavanja u Novom Sadu preseli u neki drugi grad u Srbiji?
Ostajemo pri tome, jer je ovo nacionalni festival i želimo da utremo put za takav festival. Živim u veri da će se Srbija razvijati i da će za nekoliko godina biti još gradova i turističkih centara koji će zadovoljavati potrebe festivala. U svojoj viziji, vidim da će se festival održavati na Zlatiboru, Srebrnom jezeru ili u Kruševcu. Time bi se došlo do važne decentralizacije kulture pa se nadam da će ovaj festival biti pravi nacionalni festival koji će menjati mesto održavanja. Možda je još uvek rano govoriti o tome. Za sada, on je nacionalni i održava se u Novom Sadu.
Pod konceptom "grad-bioskop" najavljujete i želite povratak publike u bioskope?
Tim koji organizuje ovaj festival se nada da će pomoći kinematografiji, a o tome će svedočiti vreme jer je ono najbolji pokazatelj svega što se radi. Publike je sve manje u bioskopima, čak i u slučaju domaćeg filma. Naše ideje i želje su da se publika vrati, a ove godine imamo čak devet premijernih filmova. To je pokazatelj da srpski film nije mrtav. Svi filmovi će moći da se pogledaju na nekoliko lokacija u Novom Sadu i nadam se dobrom odzivu publike koja će se vratiti u bioskope.
Festival pokreće još jedan fond, Dunavski filmski fond?
Dunavski filmski fond smatram najvećim dostignućem ovog festivala. On će biti iniciran ove godine i za sada imamo sve naznake da postoje dobre šanse da već na sledećem festivalu profunkcioniše. To će biti fond centralne Evrope koji će činiti zemlje kroz koje protiče Dunav. Najznačajnije je da Srbija, kao zemlja koja još uvek nije ni pridruženi član Evropske unije, pokreće jedan centralnoevropski filmski fond. Iz kontakata koje sam imao, vidim da je ovo bilo prijatno iznenađenje za Evropu. Ne znam koliko ću se u budućnosti baviti ovim festivalom, ali ovaj fond je jedna od najvažnijih ideja koja bi trebalo da se razvija i festival bi najveći akcenat morao da ima upravo na ovom fondu.
Najavljuje se da će gost festivala biti nagrađivani nemački reditelj i scenarista Fatih Akin. Ko će biti gosti festivala?
Ne mogu tačno da kažem ko će sve doći, čak ne mogu da tvrdim da će doći ni Fatih Akin. Sa njim postoji stalna komunikacija. Očekuje se do 100 gostiju iz inostranstva. Koliko će biti atraktivnih imena širokoj publici ne mogu da kažem, ali će doći predstavnici značajnih filmskih fondova. Morali smo da pomerimo početak festivala za 15 dana jer nije bila formirana vlada bez koje festival nije mogao da se priprema. Tako smo ušli u termin festivala u Karlovim Varima što je veliki hendikep kada je reč o stranim gostima. Festival je ove godine prvi nacionalni festival, ima 18 domaćih filmova i smatram da je najvažniji fokus na nama.
Kako teku završne pripreme pred festival?
Imamo bezrezervnu podršku pokrajinske vlade i grada Novog Sada. Novi ministar kulture, Voja Brajović, zatekao je situaciju u kojoj je nasledio obaveze ministarstva. Imamo apsolutnu podršku Ministarstva kulture, koja u novcu nije onoliko koliko je dogovoreno sa prethodnim ministrom Kojadinovićem. Kada se radi o festivalu koji će slaviti domaći film, treba računati na sabornost koja izostaje ovih dana. Ponavljam, ta sabornost je minimum zajedničkog interesa i za trenutak na stranu treba skloniti sujete i ego koji se često stavljaju u prvi plan. Širi kulturni i filmski interesi treba da nadvladaju u ovom trenutku.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: ]
.jpg)
