Izvor: Politika, 04.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski đaci u Francuskoj voleli su da se lepo obuku
Izložba u Pedagoškom muzeju posvećena mladim ljudima obrazovanim u inostranstvu, koji su pomogli Srbiji da u posleratni period uđe sa generacijom visokih stručnjaka
U teškim trenucima stradanja tokom Prvog svetskog rata srpski narod je uspevao da svoju omladinu i vojnike povučene sa fronta školuje u inostranstvu i tako sačuva buduću intelektualnu elitu. O tome govori aktuelna postavka autorke mr Maje Nikolove u Pedagoškom muzeju u Beogradu „Školovanje srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << đaka u izbeglištvu – Francuska 1916-1918” koja taje do 15. januara. Od artefakata, na izložbi su zastupljeni delovi originalne arhivske građe– svedočanstva, pisma, fotografije i predmeti vezani za život 3.000 naših đaka koji su se tih godina školovali u Francuskoj.
– Ideja o obrazovanju srpske omladine u Francuskoj pojavila se još početkom 1914, kada je poslanik Andre Onora predložio francuskoj Skupštini da se upražnjena mesta u francuskim licejima popune decom boraca palih u balkanskim ratovima. Đaci koji su se krajem 1915. i početkom 1916. ukrcali na savezničke brodove, školovani su u švajcarskim, italijanskim, grčkim i engleskim gradovima, a pre svega u školskim centrima u Francuskoj. Po dolasku u Francusku raspoređivani su po osnovnim i srednjim školama, a za one starije od 18 godina organizovani su maturski tečajevi u Vorepu, Virivilu, Lorgu, Mon Dofenu, Žozjeu kao i maturski tečaj za tehničare u Klarmon Feranu. Tečajevi su imali za cilj da okupe srpske učenike koji su, posle teškog perioda u svojoj zemlji, našli konačište i nastavili svoje obrazovanje – kaže autorka postavke Maja Nikolova, dodajući da su mnogi od njih, posle položene mature, nastavljali školovanje na francuskim univerzitetima.
Omladinci stariji od 18 godina, 1916. okupili su se u dve srpske gimnazije – prvo u Nici, a potom u Bolijeu, gde se nastava odvijala po posebnim nastavnim planovima, koji su odgovarali ratnim uslovima. Učenike je nadgledalo naše Ministarstvo prosvete smešteno na Krfu, kao i istureno prosvetno odeljenje u Parizu.
– Đake su u Francusku poveli naši učitelji koji su im pomagali da se prilagode novom jeziku, sredini i kulturi. Učenici su bili smešteni u internatu ali i u francuskim porodicama. Slobodno vreme provodili su pevajući u horu, angažovanjem u literarnim i glumačkim družinama (časopisi „Superiorac” i „Satir”), kao i fudbalskim klubovima. U njihovim pismima stoji da su bili zadovoljni uslovima smeštaja, ali i to da, koliko god dobijali hleba uvek im je bilo malo, jer su kod kuće bili naviknuti na više – objašnjava Maja Nikolova.
Pored mladića u Francuskoj su se školovale i devojke, i svi zajedno su, kako kaže naša sagovornica, imali sve karakteristike jedne mladosti: voleli su lepo da se obuku, pa su džeparac trošili kupujući cipele. Bilo je, ipak, i onih neprilagođenih – jedan mladić je izvršio samoubistvo, a pojedini su uhvaćeni u krađi" Profesori su se trudili da ih izvedu na pravi put brinući da ovi mladi ljudi nauče da poštuju svoje poreklo i pravoslavnu veru, kao i da redovno slave školsku slavu Sv. Savu.
Školovanje srpske dece u Francuskoj išlo je većim delom na račun kredita srpske vlade, kao i na teret francuskog Ministarstva prosvete. Tadašnjim srpskim vlastima bilo je jasno da bez obrazovanog pojedinca nema moderne države. Omladina obrazovana u Francuskoj postigla je zapažene rezultate u oblasti medicine, arhitekture, prava i filozofije, a kao elitni deo stanovništva pomogla Srbiji da u posleratni period uđe sa generacijom stručnjaka koji su doprineli unapređenju materijalnog i duhovnog života ratom razorene i opustošene zemlje. Cilj širenja francuske kulture odnosio se, takođe, i na umanjivanje nemačkog uticaja, kao i stvaranje društvenih veza kojima je trebalo da se omogući uključivanje ljudi s Balkana u francusku kulturnu i političku elitu.
M. Sretenović
[objavljeno: 05/01/2010]
