Izvor: Blic, 09.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski Mihnen
Srpski Mihnen
U srpskoj Atini tuklo glumce. Kao i raznim drugim slučajevima, težim od ovoga, potrebno je pronaći nalogodavce i identifikovati izvršioce. Kao i svim drugim slučajevima, bez obzira na pravne procedure, mi, ovde, znamo ko su nalogodavci. Uvek je to onaj ko ima moć upregnutu u vlastodržačka kola. Uvek i svuda je tako.
Novosadska fašistička svinjarija počela je činom pristajanja na lošu novosadsku vlast. Svojevremeno su neki vrli pozorišnici toj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlasti učinili poklonjenje, a u svrhu zaštite nekog kadrovskog službenika. I tada je ta vlast shvatila da će se kultura prikloniti uz njene skute, milom ili silom. Tako je došlo do nasilja. Uvek je tako, samo što se uvek ponavljaju iste greške, obostrane; kad kultura vlastodršcima dopusti mešanje, oni se, to im je u prirodi, kad-tad počnu osorno ophoditi s njom; s druge strane, ko god pokuša da, kako bi rekao Makavejev, šutne kulturu politički – na kraju slomi nogu.
Opšta sramota, ona koja ide na glavu ćutljivog graždanstva novosadskog, počiva u činjenici da njihova deca nisu imala gde videti dečiju predstavu skoro četiri meseca. Nije ih se ticalo, kao što ih ne tera potreba da u tom istom teatru gledaju večernje predstave. Trebalo je da dođe do nasilja, pa da nešto što je prvorazredni kulturni skandal postane ozbiljna vest.
Srpska Atina, tako, postala je srpski Minhen u godinama oko dvadeset i pete, jedna velika pivnica, ultimativna palanka, mesto velike sramote. Ćutljiva većina ume biti strašnija od svih firera, tomakneževića, gojkovićki, sve te lepeze primitivaca, vlastoljubaca, bitangi.
Jel’ treba i treća lekcija, ili se razdanilo nad Petrovaradinom?
Izuvanje ustaničke Srbije
'Crni Gruja i kamen mudrosti' reditelja Marka Marinkovića
Bila je potrebna velika doza samouverenosti (da ne kažemo lakomislenosti) da bi se od jedne ne mnogo uspešne tv-serije o Crnom Gruji načinio celovečernji, bioskopski film 'Crni Gruja i kamen mudrosti' (god. proizvodnje: 2007. trajanje: 98 min.) reditelja Marka Marinkoviča. Pa dobro, tu smo gde smo. Ne bez razloga, od uspešnih tv-serija kao što su 'Crni guja', 'Seks i grad', 'Bonanca', 'Dinastija' nikad nisu pravljeni filmovi, jer iskustvo kaže da je reč o različitim vidovima dramaturgije. Ali autori 'Crnog Gruje' kao da su se obratili za pomoć kamenu mudrosti iz sopstvenog filma, koji Srbima Karađorđevog vremena služi kako bi udarali čelom u njega, i to više puta. Dobili smo isto to (u poređenju sa prvobitnim izvorom), sa beskrajnim nizom ponavljanja, preterivanja, sa mnogo burlesknog silaženja u prizemne oblasti humora. I, što je još tužnije, bez pravog humorističkog duha i odjeka u gledalištu (film sam gledao okružen srednješkolcima, koji su se prvih dvadesetak minuta burno zabavljali, a ostali deo projekcije prošao je malte ne kao u crkvi).
Osnovni zaplet sa Crnim Đorđijem i njegovim budućim ustanicima mogao je da bude pogodno polazište za šalu-komiku. Na žalost, vrlo nemaštovit scenario (A.Lazić, R.Marković, J. Popović) kao da je veliki broj naših vrsnih glumaca (od Nikole Koja, Nenada Jezdića do veterana poput Petra Božovića i Dragana Nikolića) ostavio da se sami snalaze na čudne načine, uz, verovatno, velike slobode da se samonicijativno, 'na terenu' dosoljavaju paprene situacije.
Aluzije na poslovični srpski mentalitet i prostaštvo savremene političke scene su prepoznatljive (zar nemamo aktuelne ministre koji bi slobodno mogli da ušetaju u ambijent ovog filma, a da se ništa ne učini preteranim!). Od filmske komedije očekuje se nešto više stilskog usmerenja, jer postojeća žabokrečina nije nikakav alibi za humoristički plićak ovog filma. Bilo je toga u našem filmu i biće.
|
