Izvor: Glas javnosti, 24.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska proza u prevodu
Izdavačka kuća“Geopoetika“ predstavila je nedavno najnovija izdanja. U nizu odabranih naslova je najnoviji roman Pola Ostera „Čovek u mraku“, koji je krajem avgusta objavljen u Americi, a 1. septembra i u Velikoj Britaniji. Ovo delo je pre nekoliko meseci objavljeno i u Danskoj, tako da je srpsko, zapravo četvrto izdanje ovog romana u svetu.
Paralelni svet
Prema rečima urednice Jasne Novakov Sibinović, glavni junak Osterovog romana je Ogast Bril, čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << od 72 godine koji se oporavlja od saobraćajne nesreće trudeći se da mrak koji ga okružuje ispuni pričama, izmišljajući paralelni svet koji je bolji i lepši od postojećeg.
LAVIRINT TEMA
Ocenjujući Živkovićev roman Bajac je između ostalog rekao da pisac u ovom svom romanu „kao po uzoru na Esherove crteže beskonačnih stepenica, vodi čitaoce u lavirint tema, prizora i likova povezanih matematičkom preciznošću, zadržavajući osnovne odlike svog pripovedanja , fantazmagoriju, nadrealnost i humor“. Roman „Esherove petlje“ na engleski jezik je prevela Alis Kopl-Tošić.
- Oster i u ovom romanu ostaje pri svojim adutima: vešto ispričanoj priči, pojedinačnim sudbinama čije je živote, ljubavi i smrti dotaklo vreme, ali, koje pre svega , uprkos i svemu, imaju najpre lični značaj u lekovitoj umetnosti, u ovom slučaju filmu i književnosti, koja pomaže čoveku da sagleda i apsorbuje svoje tuge i da pomoću njih prošlost ugradi u budućnost, koje možda ima - naglasila je između ostalog Jasna Novakov-Sibinović. Roman je s engleskog jezika prevela Ivana Đurić-Paunović. Pored Osterovog romana Geopoetika je objavila i zbirku pod nazivom „Otkačene priče Latinske Amerike“ , u kojoj su sabrana kratka prozna dela savremenih latinoameričkih autora. Priče iz ove zbirke“otkačene“ su ne samo u žargonskom smislu, nego i zbog toga što se svojom formom i stilom odvajaju od glavne književne struje, rekla je Sibinovićeva. Izbor priča napravili su i sa španskog i portugalskog jezika preveli LJiljana Popović-Anđić i Branko Anđić. Edicija Geopoetike „Teorija“ bogatija je odnedavno za dva nova naslova - „Filozofija straha“ norveškog autora Laša Svensena, u prevodu LJubiše Rajića, kao i njegovo delo „Tekst u vremenu - dinamika i istoriografija nordijske književnosti“. Svensenova knjiga prema tvrdnji samog pisca predstavlja rezultat sve većeg njegovog gneva „zbog toga što strah kolonizuje naš životni svet“.
Uloga medija
Prema rečima urednice Jasne Novakov, uloga medija u širenju straha samo je jedan segment ove izuzetne knjige koja se bavi strahom sa niza polazišta, od neurobiologije i fenomenologije.
Svensen se u ovoj svojoj studiji pozabavio prevashodno ulogom medija prema širenju straha u savremenom društvu. Tu je i najnovija knjiga profesora LJubiše Rajića „Tekst u vremenu“ u kojoj kroz primere iz norveške književnosti opisuje nastanak književnog dela, postupak pisanja, odnos čitalaca prema autoru i njegovom delu i drugim srodnim temama. Među novim Geopoetikinim izdanjima je najnoviji roman Zorana Živkovića „Esherove petlje“. Knjiga je objavljena dvojezično. Kako je rekao Vladislav Bajac, direktor ove izdavačke kuće, njihova ideja je da istovremenim objavljivanjem dela savremenih srpskih pisaca u izvornom obliku i u prevodu na engleski jezik doprinese međunarodnoj promociji srpske književnosti.
- Mi smo Živkovićev roman objavili samostalno, ali je to izdanje poslužilo kao osnova za budući projekat planskog i kontinuiranog objavljivanja dela srpskih pisaca na engleskom, koji bi trebalo da bude realizovan uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Naša ideja je da na ovaj način promovišemo srpsku književnost u svetu, na međunarodnim sajmovima knjiga i da se knjige srpskih pisaca nađu u inostranim bibliotekama, na univerzitetima - istakao je Bajac. Novoformirana edicija ima naziv „Serbian Prose in Translation“ (Srpska proza u prevodu). Sva dela biće objavljivana na srpskom i engleskom jeziku a biće distribuirane nadasve po knjižarama u Srbiji. Na ovaj način će, kako Bajac ističe dela savremenih srpskih pisaca biti dostupna „ne samo sve većem broju stranaca koji dolaze u Beograd i Srbiju, nego i inostranim izdavačima, zainteresovanim za prevođenje tih knjiga na svoje jezike.“
