Izvor: Politika, 14.Apr.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska pozorišta na daskama regiona
Posle probijanja leda 1998, gostovanja srpskih pozorišta u Sloveniji, Hrvatskoj i obratno, postala su neizbežna i zbog tržišne koristi od koprodukcija
Posle rata u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka, prvo gostovanje u regionu zabeležilo je Jugoslovensko dramsko pozorište u Ljubljani 1998, sa predstavom „Bure baruta” Dejana Dukovskog, u režiji Slobodana Unkovskog. Danas su pozorišna gostovanja i razmena reditelja i glumaca postali sve intenzivniji, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo zbog tržišne koristi od koprodukcija, već i zbog činjenice da su umetnici u prilici da provere univerzalnost jezika, poruke, komunikacije, nivo umetničkog nadahnuća...
U Srbiji su rado viđene režije kontroverznog Olivera Frljića koji živi u Hrvatskoj („Zoran Đinđić”, „Otac na službenom putu”...), Aleksandra Popovskog iz Skoplja („Metamorfoze”), Tomija Janežiča iz Slovenije („Šuma blista”, „Galeb”), Dina Mustafića iz Sarajeva („Rođeni u Ju”, „Mali mi je ovaj grob”).
U Hrvatskoj režiraju Jagoš Marković, Nikola Zavišić, u Sloveniji angažuju Anju Sušu, Ivanu Vujić, Egona Savina...
Bogdan Diklić bio je savetnik, lektor za srpski jezik u Frljićevoj „Gospođi ministarki”, s obzirom na to da hrvatski glumci u ovoj predstavi govore čistu ekavicu.
Beogradsko dramsko pozorište je do 2009. godine imalo uzbudljivu međunarodnu saradnju i gostovalo na scenama na kojim nikada pre nije.
– Povratili smo saradnju i sa regionom, počela su redovna gostovanja u Hrvatskoj, Ljubljani, Makedoniji, Bosni i to ne samo u prestonicama već i u mnogim gradovima. Onda je kriza učinila svoje i samo smo u jednom trenutku shvatili da ne možemo sebi da priuštimo nikakve razmene. Međutim, od prošle godine, iako situacija u finansijskom smislu nije ništa bolja, nekako je ponovo počeo da se okreće točak. Polako, stidljivo smo ponovo krenuli ka Hrvatskoj, gde je potpisan protokol o saradnji sa Satiričkim kazalištem „Kerempuh”, koji ne podrazumeva samo razmenu predstava, već najavljuje i zajedničke projekte. Trenutno smo u dogovorima o trojnom partnerstvu da radimo nešto zajedno sa Mladinskim gledališčem iz Ljubljane i zagrebačkim „Kerempuhom” kaže Maša Mihailović, direktorka BDP-a.
Gostovanja se ugovaraju se u vremenskom razmaku od godinu dana do šest meseci.
– Međunarodna saradnja nikada nije predstavljala problem za Narodno pozorište u Beogradu. U poslednje vreme olakšavajuća okolnost je i ta što imamo aparat za titlovanje. Postoje nekoliko načina za uspostavljanje i realizaciju međunarodne saradnje. Ako se uprava pozorišta sprema za odlazak na festivale materijalne troškove uglavnom snosi sam organizator.
U takvim slučajevima mi samo obavestimo Ministarstvo kulture koje nikada ne pravi pitanje kada se radi o međunarodnoj saradnji. Troškovi gostovanja moraju da se planiraju na godišnjem nivou, a za svoje turneje tražimo sredstva iz budžeta predviđena za međunarodnu saradnju. Konkretno ove godine nacionalni teatar ima predviđenih 10 miliona dinara za međunarodnu saradnju, objašnjava Dejan Savić, vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu.
U nacionalnom teatru se često prepričava veliko gostovanje ansambla Opere, koje je ostvareno sa predstavom „Evgenije Onjegin” pre nekoliko godina u Raveni. Na taj put krenulo je 246 ljudi sa pet autobusa, a turneja je trajala 10 dana. Beogradski umetnici nastupali su u pet italijanskih gradova. Na ovakvim gostovanjima, često bude i pehova. Jedan takav primer desio se ansamblu Opere na gostovanju na Kipru gde su nastupali sa delima „Kavelerija Rustikana” i „Pajaci”.
–Razbolela su nam se oba baritona. U Nikoziji nas je dočekala rasprodata sala unapred. Da bismo spasili situaciju dogovorili smo se sa baritonom Mišom Jovanovićem da ne peva, već da samo glumi. Tako smo izveli „Pajace”, koji su bili nekih 20 minuta kraći nego obično. Samo nekoliko operskih znalaca nam je reklo da je našoj predstavi nešto nedostajalo, ostali nisu ništa primetili – kaže Savić.
Pozorišna gostovanja dogovaraju se isto tako po pozivu ili dogovoru sa drugim pozorištima. Uslov za gostovanje je finansijska konstrukcija koja obezbeđuje da pozorište ne bude na finansijskom gubitku, nego da prihoduje bar isto kao da predstavu igra na svojoj sceni.
– Ono što je važnije od finansijskih uslova, ali im, nažalost, ne prethodi, umetnički su razlozi gostovanja. U današnjim ekonomskim uslovima smanjene su mogućnosti ovih, za umetnike, važnih razmena. Ali, posredstvom novih tehnologija, ipak uspevamo da budemo makar obavešteni o umetničkim pravcima i kretanjima na bilo kom delu zemaljske kugle. To nije zanemarljiva prednost, iako je jedini verodostojan samo doživljaj pošto se odgleda predstava – kaže Ivana Dimić, vršilac dužnosti direktora Ateljea 212.
Tokom protekle godine ansambl Ateljea 212 išao je na oko četrdesetak gostovanja, što u zemlji, što u regionu, što u inostranstvu. Od Bora, Raške, Šilova kod Gnjilana, Užica, Vršca, preko Toronta, Beča, Temišvara, Kopra, Ljubljane, Pule...
Od 2010. godine, objašnjava Tamara Vučković, vršilac dužnosti direktora JDP-a, broj gostovanja se bitno umanjio zbog nedostatka finansijskih sredstava. Naše poslednje izuzetno uspešno gostovanje u Zagrebu, sa predstavama „Gospođica” Ive Andrića i „Otelo” V. Šekspira, delom je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, a velikim delom naš generalni sponzor Rajfajzen banka.
Osim gostovanja u regionu, pozorišta u Srbiji, tražena su i na evropskim i svetskim scenama. Tako je SNP iz Novog Sada zabeležio gostovanje u Americi, Somborsko pozorište u Torontu, a Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca posle gostovanja u Poljskoj i Mađarskoj sprema se na put u Nemačku i Italiju.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 15.04.2014.
