Izvor: B92, 01.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska naiva u Maleziji
Srpsko naivno slikarstvo nadaleko se poštuje i proučava, čak i u dalekoj Maleziji. Razgovarali smo tim povodom s bračnim parom Ramačandran iz Kuala Lumpura, pokroviteljima naivnog slikarstva i indijskog klasičnog plesa
Srpsko naivno slikarstvo nadaleko se poštuje i proučava, čak i u dalekoj Maleziji, u šta smo se ovih dana uverili u razgovoru sa Sitamparamom Ramačandrom, novinarom najtiražnijeg malezijskog dnevnika na engleskom jeziku "Nju strejts tajms", i njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suprugom Čandramagilom.
"Srpsko naivno slikarstvo se odlikuje specifičnim bojama... Meni se najviše dopada upravo taj bogati kolorit, a sviđaju mi se i kontrasti boja, figura ljudi i životinja", kaže Sitamparam.
"Naročito dobro pamtim", dodaje, "slike u kojima je belina snega kontrastirana sa crvenim krovovima kuća, a pamtim i prikaze životinja - konja, stoke i mačaka".
Sitamparam, pripadnik tamilske narodnosti u ovoj, etnički vrlo šarolikoj zemlji, proučava u slobodno vreme klasični indijski ples i naivno slikarstvo, pri čemu se, kad je srpska naiva u pitanju, oslanja na internet.
On, takođe, aktivno radi na promociji indijsko-malezijskog naivnog slikarstva, a u prošlosti je rukovodio i specijalizovanom galerijom u kojoj su izlagana i prodavana dela naive.
"Problemi vezani za naivu u Maleziji su malo interesovanje šire javnosti i komercijalizacija, jer su mušterije koje se opredeljuju za kupovinu umetničkih dela bogati industrijalci", žali se ovaj energični 50-godišnjak.
U takvim uslovima se, kaže on, javljaju školovani slikari koji se izdaju za samouke, ali i naivci koji oponašaju akademsko slikarstvo.
"Oni nasumice nabacuju boju na platno, a da se prethodno nisu ozbiljno pozabavili figurama i pejzažom, što su neophodne osnove svakog slikarstva", naglašava Sitamparam.
Sitamparamova supruga Čandramagila je i sama samouk slikar. Njena dela su tematski vezana uglavnom za indijske običaje i mitove, te obiluju gustim nanosima mnoštva svetlih boja i neobičnim oblicima figura koji fasciniraju posmatrača.
Razgovor sa Sitamparamom i Čandramagilom započeli smo na zakrčenim ulicama Kuala Lumpura, koje posetiocima nude mnoštvo zanimljivih doživljaja, a završavamo u njihovom domu.
Ovo je grad mnogobrojnih restorana brze i kuvane hrane, grad butika, menjačnica i velelepnih šoping centara, ulica zamagljenih dimom stotina "nasukanih" automobila, autobusa i motocikala.
To je grad u kojem se mešaju ljudi svih boja kože, a muškarci, uglavnom odeveni u standardnu zapadnjačku odeću, blede pred fascinatnim koloritom ženskih nošnji - svetlim, šarenim muslimanskim maramama i odoroma Malajki, egzotičnim i zavodljivim, ali dostojanstvenim sarijima Indijki, crnim feredžama Arapkinja koje na čelu nose skupocen nakit...
Čandramagila posebno nežno pokazuje slike na kojima je ovekovečila ritual inicijacije svoje ćerke koja je, da bi stekla status odrasle osobe, sa 13 godina prošla kroz jednomesečni period odvajanja od porodice. Inicijacija je okončana ritualnim pranjem, kićenjem vencima od cveća i, na koncu, nuđenjem voća i cveća bogovima.
Čandramagila, koja radi kao nastavnik engleskog jezika i domaćinstva u jednoj osnovnoj školi, bavi se - pored slikanja - i sviranjem tradicionalnog žičanog instrumenta vine, a već više godina uči i klasičan indijski ples pod vođstvom uglednog indijsko-malezijskog gurua Šri Adjita.
"U umetnosti su najvažniji iskrenost i inspiracija koja dolazi iznutra. Toga, međutim, ne može biti ako se razmišlja samo o materijalnom uspehu", kaže ona.
"Istina je, doduše" - dodaje uz osmeh - "da je vrlo teško da se od umetnosti živi, ali istina je i da su pravi umetnici ljudi koje više zanima umetničko stvaranje nego slava i novac."
"Mi živimo jednostavno, a razmišljamo složeno", kaže njen suprug Sitamparam, koji i sam crta, dodajući da njega najviše zanimaju promocija naivnog slikarstva, očuvanje i razvoj tradicionalnih vidova indijske umetnosti, poput klasične indijske muzike, plesa i književnosti, te širenje svesti među mladima o duhovnim vrednostima, lepoti i veličini indijske kulture.
"Umetnost i duhovnost su jedini put ka trajnoj sreći... Kad toga nema, čovek biva oprhvan dosadom, a iz dosade proističu osećaj praznine i nervoza, agresivnost", kaže Sitamparam.
