Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska knjiga, tu i tamo
Od specijalnog izveštača "Politike"
Frankfurt – Veliki svetski praznik pisane reči, ali i mnogih novih, pratećih medija, 59. međunarodni sajam knjiga u Frankfurtu, uprkos novoniklim sličnim sajamskim priredbama još uvek dominantna planetarna manifestacija izdavača i knjižara sa svih kontinenata, svečano je otvoren sinoć. I ove godine, u najavama odličnih organizatora, Udruženja izdavača i knjižara Nemačke, dominiraju impresivne brojke više od 7.500 izlagača, izdavačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i knjižarskih kuća iz sto zemalja sa svih kontinenata, od kojih će gotovo polovina biti nemačke firme, a pratiće ih 2.500 različitih događaja.
Naravno, svet biznisa u Frankfurt dolazi, bez obzira na prateće umetničke i kulturne događaje.
Očekuje se više od 300.000 poslovnih ljudi iz sfere izdavaštva i knjižarstva koji ovde, u četiri radna sajamska dana, sklapaju zapravo poslove za čitavu predstojeću godinu! Sve to će pratiti čak 15.000 novinara! Posebnu pažnju će, bez sumnje, privući ovogodišnji počasni gost – katalonska kultura, jedna od najstarijih na starom kontinentu. Biće predstavljeno hiljadu izdanja na posebnoj izložbi, od kojih je na nemački već prevedeno i publikovano samo u ovoj godini više od 70 knjiga.
Frankfurtski sajam koji je, sa jedne strane, veliki poslovni centar za sklapanje poslova i zanimljiv za sferu izdavačkog i knjižarskog biznisa, istovremeno sve više postaje i mesto gde države na nacionalnim štandovima predstavljaju ne samo literarnu produkciju, već svoju kulturu i umetnost. Naravno, sa prestižnim ciljem uspostavljanja boljeg imidža i sfere uticaja u svetu.
To su, protokom vremena, posebno u poslednjoj deceniji, shvatile gotovo sve, pa i najmanje zemlje sveta, osim Srbije koje ovde ove godine – nema. Uz podignute zastave zemalja-učesnica ovogodišnjeg Međunarodnog sajma knjiga u Frankfurtu, najveće svetske manifestacije knjige, izdavaštva, knjižarstva i novih, pratećih medija, barjaka Republike Srbije neće biti. Jednostavno, Srbija i srpska knjiga, u organizovanom vidu, izostaje ove godine sa Frankfurtskog sajma.
Kako je naše učešće izgledalo proteklih godina i da li je ovogodišnji rasplet i izostanak Srbije iz Frankfurta mogao, ipak, da se nasluti?
Posle mnogih zlatnih godina za naše izdavaštvo i učešća na Frankfurtskom sajmu koje je, često, šezdesetih, sedamdesetih, pa i ranih osamdesetih godina 20. veka, pratio veliki broj gostiju iz izdavačkih kuća i najpoznatijih literarnih stvaralaca, nastupio je period potpune ekskomunikacije nekadašnje Jugoslavije i, posebno, srpske knjige na Sajmu u Frankfurtu.
Obrt je nastao 2000. godine, kada su, posle petooktobarskih događaja, Branislav Gojković iz "Platoa" i, nešto kasnije, direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić uspeli da organizuju nastup tadašnjih izdavačkih kuća koje su sa mnogo entuzijazma otputovale u Frankfurt i na jednom, prilično neuglednom, štandu u socrealističkom stilu pokazale naše najbolje i najzanimljivije knjige, desetine i desetine prevedenih dela najpoznatijih svetskih autora, odlična izdanja iz oblasti istorije umetnosti i nauke... Mnogi posetioci, a među njima i veliki broj onih koji nisu uopšte znali srpski jezik i književnost, upravo zbog višegodišnje anateme i izolacije Jugoslavije i Srbije i zbog petooktobarskih događaja koji su obišli planetu, razgledali su naš nacionalni štand. Utisak je bio pozitivan, pored ostalog i zato što su naši izdavači, i pored desetogodišnje gvozdene zavese prema Srbiji, uspevali da prate i objave gotovo sva značajnija svetska izdanja.
Prvi naši susedi na Frankfurtskom sajmu, Slovenci, Hrvati, Česi, Mađari, Slovaci, već tada su izlagali knjige na moderno dizajniranim štandovima, sa multimedijalnom prezentacijom i mnogo programa i gostovanja svojih pisaca koja su se smenjivala gotovo iz časa u čas... Nije bila retkost da njihove sajamske štandove posećuju premijeri tih država i ministri kulture, najpoznatiji pisci i naučnici.
A kod nas je ovladalo, uglavnom, mrtvilo. Živost je uneta donošenjem Miroslavljevog jevanđelja, pre četiri godine, koje je sa centralnog mesta na štandu već sledeće godine skrajnuto u ugao pored vrata za – ostavu! Valjda po logici da se vredna knjiga sačuva bolje od eventualnih lopova, a staklena vitrina od slučajnog loma.
Sajamski nastup organizovao je 2003. i 2004. Živadin Mitrović, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Ambicije, ipak, nisu bile dovoljne: bez dovoljno sredstava i sa odlukama o polasku na Frankfurtski sajam koje su donošene u poslednji čas, nije se moglo ništa značajnije uraditi, knjige su stizale sa zakašnjenjem, prilično haotično su bile poslagane, nekoliko pozvanih pisaca, među kojima su bila i neka velika imena naše književnosti, bez pravog marketinga i osmišljenog nastupa, čitalo je svoju literaturu tek pred nekolicinom posetilaca štanda.
Godine 2005. dogodio se pravi obrt u našem nastupu na Frankfurtskom sajmu knjiga. Moderno dizajniran nacionalni štand, na velikom prostoru, vrlo transparentan, sa velikim portretima najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka, sa knjigama koje su posetiocima bile nadohvat ruke, bio je veliko iznenađenje za sve.
Mračni, socrealistički štand sa klasičnim policama otišao je netragom u prošlost i kao da su svi odahnuli. Poseban značaj dobila je, već prethodne godine uspostavljena, online služba Narodne biblioteke Srbije, zahvaljujući kojoj su svi zainteresovani mogli da pretražuju veliku bazu našeg nacionalnog knjižnog trezora!
A onda je došla 2006. godina. Isti, moderno dizajniran štand, ali bez ikakvih sadržaja. I dok su u prvom susedstvu Hrvati izložbom i brojnim knjigama predstavljali "velikog hrvatskog naučnika" Nikolu Teslu, kod nas je vladao muk. Nijednog pisca, pa čak nijednog izdavača! "Do sledećeg sajma trebalo bi da ozbiljno razmislimo o programima na ovom prostoru, i to ne ekstenzivnim, već intenzivnim. Ali, o tome bi trebalo da razmišljaju i ministarstva prosvete, turizma, privrede, jer je reč o sveukupnoj slici i našem nastupu u Frankfurtu, a ne samo Ministarstvo kulture koje je ovde uložilo novac i u tom smislu pokazalo državni interes...", rekao nam je tada Mladen Vesković, savetnik u Ministarstvu kulture.
[objavljeno: ]
