Izvor: Politika, 03.Nov.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srešćemo se i u „Delta sitiju”
Srbi mnogo koriste reči „polako” i „sutra”. Ako imam problem, svi kažu „ok, sutra, može sutra?” I kad kažu „nema problema”, znam da će biti neki problem, kaže tenor Hon Li koji večeras ima solistički koncert
Vaša publika je tako lako „zapaljiva”. Vole me, mogu to da osetim. Aplauz je uvek vruć i traje. Kada ih čujem, ne mogu da odem nigde drugde. Ovde je magija!
Tako priča tenor Hon Li, koji već četiri godine živi u Beogradu, zaposlen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Operi Narodnog pozorišta, a večeras ima solistički koncert u sali Beogradske filharmonije. Najlepše arije iz opera „Karmen”, „Verter”, „Boemi”, „Moć sudbine” izvešće sa Aleksandrom Angelov, Jasminom Trumbetaš, i Miodragom Jovanovićem, uz klavirsku pratnju Ivana Jovanovića.
– Trudim se da uvek budem u dobroj pevačkoj kondiciji. Pevač mora da vlada tehnikom, ali važnije je da peva srcem. Razlika između mladih i starijih pevača je što mladi imaju dobar glas, ali bez onog kvaliteta koji daje iskustvo, zato se trude da to nadoknade „dramom”, strašću. I ja tako radim, objašnjavam dok pevam, kao da gledate film, kaže Hon Li (34) za naš list za koji je čuo da su „novine broj jedan u Srbiji”.
Kako ističe, Korejci operu ne vole dovoljno. Na koncerte klasične muzike dolaze mahom stariji ljudi, „bake i deke”, a ovde, kaže, ima i mladih, a kako je za umetnika publika najvažnija – on ostaje ovde.
Pevanje je studirao u Seulu. Nezadovoljan načinom rada, odlazi u Nemačku, ali i tamo im je našao manu, više pažnje obraćaju na muziku nego na glas, pa je otišao u Bugarsku, da bi završio u Italiji. Nastupajući u operi „Karmen” u Varni, upoznao je našu Aleksandru Angelov koja ga je pozvala u Beograd da zameni jednog pevača koji se razboleo.
Priča nam šta mu se sviđa u beogradskom načinu života.
– Volim ove ljude. Na Fejsbuku imam samo dva prijatelja iz Koreje, sve ostalo su Srbi, kolege. Korejci rade po ceo dan, ceo život im je samo rad... A vaši ljudi umeju da uživaju u životu, to mi se sviđa. Drugo, hrana. Vaša pljeskavica je bolja od „Mekdonaldsove”, a tu je i fantastična punjena paprika s jogurtom, izgovara Li sve ove nazive na srpskom, i kaže da mu se dopada što u našem gradu ima puno filmskih festivala i koncerata.
– Volim ovde i da šopingujem, možete me videti u „Delta sitiju” i TC „Ušće”, kaže.
Šta ga nervira kod Srba?
– Mnogo koristite reči „polako” i „sutra”. Ako imamo sastanak, svi kasne. Ako imam problem, svi kažu „ok, sutra, može sutra?” I kad kažu „nema problema”, znam da će biti neki problem.
Pitamo ga da li se oseća sigurno na ulicama našeg grada.
– Čuo sam šta se desilo Brisu Tatonu i nije mi svejedno. Prošle godine su mi na ulici prišla tri ćelava momka, pljunula me, i rekla: „Marš iz ove zemlje!” Oni nisu Srbi, već huligani, ja to znam. Ali osećam se sigurno – kaže Li koji je pokušao da nauči srpski, ali za sada zna samo „izvolite”, „koliko košta”, „300 grama svinjskog i telećeg”…
Pošto je jedinac, roditelji su ga teško pustili da ode od njih, ali i pored nostalgije, on objašnjava:
– Nedostajem im, ali ja sam operski pevač. Ovo je moj posao, moj san. I oni to razumeju. Bili su u Beogradu dva puta. Čujemo se preko skajpa, mahnem mami da sam dobro, a svake druge, treće godine odem u Koreju. Poznato je da naši pevači, zbog malih operskih studija, odlaze u druge gradove, i u svakom gradu imate bar dva pevača iz Koreje. Naš sopran broj jedan je Su Mi Đo, i ona živi u Italiji. A ja sam u Beogradu jedini. Ovde nema pevača ni iz Japana, ni Kine, ni sa Tajlanda. Ako je neko iz Azije, to sam ja! – kaže Li koji je nastupao u Skoplju i u Novom Sadu, a voleo bi, kaže, da peva i u „Madlenijanumu”.
Želja mu je da se još umetnički razvija, i da jednog dana u rodnoj Koreji otvori dobar muzički teatar. Kako u Beogradu živi sa suprugom Mi Jang Li, sopranom, i četvorogodišnjom ćerkicom koja ide u srpski vrtić, deli sa nama i svoje roditeljske brige:
– Brine me moja ćerka koja još uvek ne zna srpski i to joj je veliki stres. Jednom sam je gledao šta radi u dvorištu vrtića, i sve vreme je sedela sama. Niko se nije igrao sa njom. Ima različito lice, oči, boju kože. Njena socijalizacija nam je veliki problem…
M. Sretenović
objavljeno: 04.11.2010.
.jpg)
