Izvor: Arte, 20.Jun.2017, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sremski front − od bitke do spomenika
Sremski front − od bitke do spomenika, Autori: Miroslav Krstonošić i Bogdan Tankosić, četvrtak, 22.jun u 18h, Kino sala MSUV. Učesnici: arh. Miroslav Krstonošić, Bogdan Tankosić i dr Branislava Kostić Moderator: Zoran Surla, novinar
Uvod: TV emisija "Spomenici Vojvodine: Spomen obeležje Sremski front", produkcija RTV Vojvodine
Povodom obeležavanja trideset godina od okončanja izgradnje spomen kompleksa Sremski front, u kino sali Muzeja savremene umetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << Vojvodine, u četvrtak 22. juna 2017. godine u 18h, biće održana promocija publikacije ''Sremski front – od bitke do spomenika'' na kojoj će govoriti jedan od autora spomeničkog kompleksa arh. Miroslav Krstonošić, Bogdan Tankosić, predsednik Odbora za Vojvodinu Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i recenzent publikacije dr Branislava Kostić. Razgovor vodi novinar Zoran Surla. Kao uvod u razgovor biće prikazana TV emisija ‘’Spomenici Vojvodine: Spomen obeležje Sremski front’’, urednika i scenariste Borka Hložan, u režiji Dragoljuba Bate Vojvodića, snimljena u produkciji RTV Vojvodine 2011. godine.
"Od kraja XX veka svedoci smo pokušaja da se ustanove nove kulture sećanja, revizionizma i istorijskog pamćenja. Takođe, svedoci smo pokušaja da se diskredituje antifašizam kao univerzalna vrednost koja negira nacionalizam i rasizam. Kad je reč o Sremskom frontu, ratištu od velikog značaja za slom Hitlerove Nemačke, može se reći da je na ovim prostorima Vojvodine spojen Istočni i Zapadni front uz najaktivnije učešće NOV i JA koje su Angloamerikanci i Sovjeti uvažavali kao izuzetnog saveznika. Spomen obeležje Sremski front nije samo posveta velikoj pobedi i borcima koji su je doneli, već i monumentalna istorijska čitanka za današnje generacije i one koje dolaze.
… Našim projektom oprostili smo se od oblika i shvatanja koja su decenijama ranije važila. Ova likovna scenografija bila je naše zbogom socrealizmu i monumentima, svemu što je na bilo koji način komercijalizovanje ovakvih svetišta. Nismo želeli da proboj Sremskog fronta bude obeležen kao Minsk, Staljingrad i sva ostala ratišta čije epopeje simbolišu monumentalni obelisci u koje su slivene tone i tone čelika. Kad smo već odlučili da neće biti obelisk, a on je bio i centralni monument Džamonjinog rešenja, trebalo je smisliti šta uzeti kao glavni simbol spomeničkog kompleksa. Prisetili smo se svega što smo znali o samom događaju, pročitali raspoloživu građu i dokumentaciju dok nismo došli do toga da su jedinice koje su dolazile iz pravca Beograda imale jedno sabirno mesto. Na to mesto dolazio je narod iz okoline i donosio vojnicima hranu i odeću. Od Sabirališta krećemo prema Aleji časti, a ona je u zemlju usečen koridor u pravcu istok-zapad, odnosno, linijom proboja Sremskog fronta. Duž tog useka širokog 40, a dugačkog 130 metara su obeležja brigade i imena palih boraca. Potom dolazi amfiteatar sa mestom za polaganje venaca i cveća gde se okupljaju borci i rodbina da odaju počast izginulima. Odatle, prema zapadu je Muzej koji smo smestili u bunker pod zemlju." (Izvodi iz publikacije Sremski front- od bitke do spomenika)
.jpg)
