Izvor: Politika, 07.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećni zajedno
O filmovima „Dželenur”, „Trenutak u junu”, „Svetlost u magli”, „Zemlja strašila”, „Metež”, „Slepa svinja koja želi da leti”
Od našeg specijalnog izveštača
Pusan, 7. oktobra – U glavnom takmičarskom programu 13. Pusan festivala od 14 ponuđenih filmova, čak sedam zavređuju prilično visoke ocene, pa selektorima valja uputiti iskrene čestitke. Zahvaljujući njihovom izboru stekao se utisak da je mladi azijski film >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svežiji, angažovaniji i življi nego ikad, i kao takav sve „opasniji” po evropske i američke konkurente.
Od svega viđenog, po kvalitetu prednjači „Dželenur” kineskog reditelja Je Žaoa, lirski film koji oslikava duboki osećaj žaljenja za svim vrednostima što nestaju kako se vremena menjaju. Žao na najsuptilniji način, kroz priču o odnosu starog mašinovođe Žu Juksijanga i njegovog mladog pomoćnika Li Žingžonga, koga poput kakvog zaludnog sina prati u stopu, govori o nekada velikom rudniku kamenog uglja Dželenur koji je pred gašenjem, o položaju radničke klase koja će ostati bez posla i o hiljadama vagona što uskoro neće prevoziti ništa, ni ljude ni rudu. Najsnažniji pripovedač u ovom sinematičnom, poetsko-realističkom filmu je kamera (snimatelj Ji Žang).
Melanholična tajlandska melodrama „Trenutak u junu” scenariste i reditelja O Natopana, u najkraćem se može opisati kao čudesna mešavina filmova „U raspoloženju za ljubav” i „Srećni zajedno” Vonga Karvaija, s tim što je radnja smeštena u Bangkok. Prelepo komponovan, topao, sniman u zagušenim tonovima boja, uz sofisticiranu glumu i zvuke klasičnog čela, Natopanov film u elegantnom ritmu i kroz strukturu triptiha, ukazuje na poetsko suočavanje sveta ljubavnika i filozofiju ljubavi. Impresivno preplitanje filma i pozorišne scene, sa četiri lika čiji je identitet prava misterija sve do finala kada se spoznaje da oni, ne samo što su međusobno povezani, već predstavljaju i alter ego jedan drugom.
I minimalistički iranski film „Svetlost u magli” Panahbarkoda Reze osvaja svojom poetičnošću i direktnom asocijacijom na film „Majka i sin” ruskog reditelja Aleksandra Sokurova, s tim što se ova suptilna iranska priča odnosi na relaciju otac-ćerka. Film se fokusira na svakodnevicu seoske devojke Rane, koja sa ostarelim ocem živi u osami maglovitih planinskih predela, uzaludno čekajući da se iz rata vrati njen ljubljeni čovek. Sinematičnošću, temom o potrazi za identitetom i ličnim i nacionalnim i seksualnim, ali i o zagađenju prirode i ljudskih duša, intrigira i južnokorejski film „Zemlja strašila” Roha Gjeon Taja, u kojem se autor pita kako se uklopiti u savremeni svet ako si žena, muškarac i Korejac. Ritmični i komični kazahstanski film „Metež” Sabika Kurmanbekova i Kanimbeka Kasimbekova, postavlja slična pitanja, ali ih usmerava u pravcu živahnih staraca-penzionera, koji nikako da se primire i prestanu svakodnevno da obavljaju svekolike dužnosti.
Za razliku od optimističkih tonova u kazahstanskom filmu, indonežanski film „Slepa svinja koja želi da leti”, uprkos povremenim humornim uzletima, prilično je depresivna slika stanja etničke manjine Kineza u Indoneziji, čiji pripadnici ne bi da su Kinezi, ali ne mogu biti ni Indonežani jer su nesposobni da se u potpunosti integrišu u društvo. Film je fragmentarne strukture i svaki fragment opisuje kolektivnu podsvest i unutrašnji nemir, uz vešto izbegavanje eventualnih „političkih nekorektnosti”.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 08/10/2008]
