Izvor: Arte, 16.Dec.2019, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srđan Veljović: Zid, 30 godina
Poslednju izložbu u 2019. godini "Zid, 30 godina‟ Srđana Veljovića, otvorićemo u petak, 20. decembra od 19. časova u našem Šok ćorsokaku 22.
Zid, 30 godina / Ogled o relativnosti
Projekat „Zid, 30 godina‟ jeste fotografski narativ koji operiše dvema vrstama sadržaja. Prvi, serija fotografija nastala u Pragu i Berlinu 1989. godine, u vreme pada Zida. Drugi čine fotografije, gotovo nasumično odabrane, iz beskonačnog broja potencijalnih slika koje referiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << na učinke načina na koji je ta krupna promena, pad Zida, lokalno percipirana. Tu ulogu preuzimaju tri fotografije, tri prizora: scena iz proizvodnog pogona Gluten, u Padinskoj Skeli, kraj Beograda, već dugi niz godina u stečaju, i dve scene sa Drine, reke na razmeđi Srbije i Bosne: most u Višegradu i Perućačko jezero.
Praške i berlinske fotografije čvrsto, neposredno i jednoznačno označavaju sadržaj na koji se odnose. Izuzetnost i dramatičnost događaja koji su prikazani te fotografije čine dokumentarnima.
Druga grupa, nastala željom za svođenjem iskustva ka nekim paradigmatičnim tragovima načina na koji je percepcija Velike promene oblikovala realnost. One su slobodnije, samosvojne; otvaraju mogućnost učitavanja sadržaja, vrednosti, shodno informisanosti, znanju, iskustvu, imaginaciji posmatrača. Možemo ih smatrati metaforičnim. Ono što označavaju se ne nalazi nužno u njima samima, već je skup pojmova na koji se te fotografije mogu odnositi veoma veliki.
Skupno postavljanje ove dve naracije navodi ka uspostavljanju uzročno posledične veze između događaja na koje referiraju.
Za vrednosno pozicioniranje praško-berlinskih slika je neophodno preciziranje konteksta i okolnosti, trenutka u kome su nastale. Sasvim ovlaš: bankrot SSSR, kraj hladnog rata. Pokretanje procesa Perestrojke i Glasnosti u Sovjetskom savezu. Renacionalizacija istočnoevropskih zemalja, uključujući i Jugoslaviju.
Izložba ima dvojaku nameru. Označavanje iskustva jugoslovenskih devedesetih koje su, jamačno, jedna od posledica pada Zida. Takođe možemo, posmatrajući praške prizore, prepoznati jednu neobičnu vrstu nostalgije, za nečim za čim se ne bi trebalo biti, za čim je nemoguće biti nostalgičan.
Srđan Veljović
.jpg)
