Izvor: Blic, 24.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce na tacni
Srce na tacni
Njihova književnost – reči su onih koji je čitaju – pobuna je protiv muškaraca koji su hteli da zadrže (ekskluzivno) pravo na Panteon i Plejadu. Trima ženama - Žorž Sand, Klodin Kolet i Fransoaz Sagan – Francuska ove godine ukazuje omaž.
Prvoj, povodom 200 godina rođenja, drugoj, povodom 50 godina smrti, a trećoj, povodom isto toliko od objavljivanja prvog ženskog romana u savremenoj evropskoj književnosti – 'Dobar dan tugo'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
A kako to Francuzi rade?
Objavljuju istovremeno nekoliko romana Žorž Sand, kao i 'Istoriju mog života'; organizuju kolokvijume o ženama u politici (u Nacionalnoj skupštini i Senatu); prave fešte u Parizu gde je rođena, i Noanu gde je većinom živela i sahranjena; u Muzeju romantičnog života u Parizu (29. juna) otvaraju izložbu o Sandovoj i svim njenim štićenicima, Listu, Šopenu, Miseu, Floberu, Dimi sinu, Balzaku, Delakroa, Rusou, Korou, Fromantenu; a u muzejima u Šamberiju, dve postavke, 'Žorž Sand i Žan-Žak Ruso' i 'Žorž Sand i njeni izdavači i ilustratori'. Istovremeno, Fransoaz Sagan priređuje ljubavna pisma Sandove i pesnika Alfreda de Misea sa, kažu, najlepšim predgovorom ikad napisanim. Koleti, pak, objavljuju ponovo trinaest romana, zatim studije 'Kolet intimno' i 'Kolet strastveno'; emituju film sa Mari Trentinjan o njenom životu; krajem marta u Turu otvaraju festival 'Mastilo na ekranu' s projekcijom filmova prema Koletinim delima: 'Gigi', Vinsenta Minelija, 'Božanstvena', Maksa Olfusa, 'Klodin u školi' Eduarda Molinara, 'Rađanje dana', Žaka Demija. Na smotri knjige u Nici jedan obiman segment biće samo njoj posvećen, a u Muzeju 'Kolet' u Sen-Sover-an-Piseju izložba 'Kolet 2004, s druge strane ogledala'. I najzad, u Singapuru, mega-izložbu.
Šta vezuje ove dve književnice? Mnogo su pisale, ali nisu zaboravile da žive život; iznosile su srce na tacni; nisu lagale ni sebe ni svoje ćitaoce - zato i jesu bile najbolje u onome što se naziva ispovedna književnost; najviše ih je privlačila ljubav bez budućnosti… Sandovu, Fransoaz Sagan naziva 'prvom ženom koja uspeva da bude subjekt a ne objekt'. Obe, ili bolje reći sve tri, slažu se i oko muškaraca. 'To su muškraci, ne misle ni na šta, ništa ne predviđaju, ništa se ne usuđuju', piše Žorž Sand (1866.) Kad ih 'smrve' (u postelji) šta drugo ostaje nego staviti ih u roman. Ali, dok ih vole, oni su za njih anđeli. Sand poverava: 'Nisam nijednog ja skrhala, skrhali su oni mene, snažnim ličnostima vazda slabi popuštaju'. Kolet ide dalje: priznaje da ih je volela zbog njihovih ženskih osobina. I Žorž je volela jednu ženu, svoju prijateljicu, glumicu Mari Dorval. Kolet – njih nekoliko, ali jednu najviše. Jedino ove ljubavi trajaće do kraja njihovih života. Objašnjavaju: 'od patnje me je uvek lečio rad' (Sand); 'pravila isceljuju od svega' (Kolet). Svejedno šta, obe su pucale od zdravlja: u 64-oj i Žorž i Kolet doživljavaju neviđenu strast.
Žorž Sand i Kolet razlikuje jedino odnos prema politici. Prva je veliki borac, druga iz tiha. Ali, svaka ima svoj kutak. Ne prezaju da prave slatko i odlože pero. (Sand: 'Za mene je pravljenje slatka podjednako ozbljino kao i pisanje'). Nijedna ni druga nisu bile svesne svoje pisačke veličine. Sand. 'Nikad nisam mislila da sam superiorna. Bila sam i ostala dete u mnogim stvarima…' Kao i Kolet.
I obe su se podsmevale hijerarhiji i titualama. Žorž Sand je mogla da živi kao baronica Dodevan, a Kolet kao baronica Žuvenal. U dvadesetsedmoj Žorž ostavlja muža (ne razvodi se jer to tada nije moglo) i sama podiže svoje dvoje dece, umesto da ih poveri guvernantama. Žena njenog porekla i imena – odlučuje da radi. Piše, objavljuje, i uglavnom čeka honorare da preživi ili nekud otputuje. Kolet se razvodi čak dva puta, što je skandal za čaršiju tridesetih godina prošlog veka. M. Marjanović
