Izvor: Glas javnosti, 21.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji treba novi zvanični jezik
Najnovije, osmo izdanje jednog od kultnih ostvarenja savremene srpske književnosti, roman “Čizmaši“ Dragoslava Mihailovića, objavljeno pre tačno 25 godina, predstavljeno je ovih dana u Udruženju književnika Srbije. To je ujedno bila prilika da sa uglednim akademikom porazgovaramo o njegovim knjigama, ali i o poziciji srpskog jezika danas, o našoj stvarnosti..
Kako se osećate danas kad vaš roman „Čizmaši“ u novom izdanju i novom ruhu kreće put novih čitalaca, među >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kojima ima zacelo i vršnjaka same knjige? Imate li neku vrstu treme?
- Nemam nikakvu tremu. Ja sam miran, jer ona ima svoj put, svoj život. Ja sam tu knjigu radio mnogo pre ovih događaja, a neke stvari koje su se dogodile u poslednje dve decenije su me prosto izbacile iz koloseka. Naime, ja sam tu knjigu, taj čist pripovedni deo pisao u vreme kad su svi Srbi, a među njima i ja, verovali u jugoslovenstvo i u Jugoslaviju i smatrali to kao nešto što je normalno u ovom našem životu.
Nova generacija čitalaca koja će čitati ovo poslednje izdanje nije bila ni rođena u vreme objavljivanja knjige pre dve i po decenije. Kakve reakcije očekujete od njih?
- U vreme kad sam ja objavio tu svoju knjigu desile su se mnoge književne promene. U međuvremenu se desila i promena književnog ukusa i ja mislim da mlada generacija uopšte ne poznaje moju knjigu, tako da će za mene biti interesantno da čujem šta oni misle o njoj.
Film „Petrijin venac“, rađen po vašem delu, doživeo je veliki uspeh. Kako to da jedno štivo kao što je vaš roman „Kad su cvetale tikve“ ili roman „Čizmaši“ nije doživelo ekranizaciju?
MORAMO DOBRO DA SAGLEDAMO GDE SE DANAS NALAZIMO
- Umesto da se mi odvojimo od Crne Gore, desilo se da se jedna ništavna Crna Gora odvojila od nas. Što se jezika tiče, to je jedan proces koji je nezaustavljiv. Hrvatski, bosanski i crnogorski jezik su se izdvojili kao posebni jezici i mi moramo da sagledamo gde se i sami danas nalazimo. Mi za crnogorski i srpski pričamo da je to jedan jezik, ali za stotinak godina to neće biti tako. Nećemo se razumevati. To se desilo sa Dancima, Šveđanima i Norvežanima. Danas se oni ne sporazumevaju, a nekada je to bio sličan jezik - podseća Mihailović.
STARA DOKUMENTA
- Neki lingvisti su poslednjih godina obrađivali dokumenta naših starih pisanih spomenika i zaključili su da se u tim starim dokumentima nalazi dosta elemenata starog jezika oko koga su nastajali štokavski govori. To je Vuk prekinuo uvodeći svoj istočnohercegovački govor, koji je osnov ovog književnog jezika. Vuk nije poznavao Srbiju i tek je u drugom izdanju svog Rječnika, trideset četiri godine posle prvog izdanja, spomenuo da u Srbiji postoje i drugi govori, rekao da postoji i takozvani resavski jezik. Mislio je da će stići da obiđe i obradi celu Srbiju, ali nije stigao ni on niti njegovi istomišljenici, naslednici. Nikada nije došlo do toga, tako da je čitava polovina Srbije bila isključena iz književnog jezika. Ja mislim da taj nedostatak brige za Srbiju većim delom potiče iz tog jugoslovenstva i vere da će se ta Jugoslavija vratiti kao da nikad nije ni nestajala i to će nas potpuno smožditi - kaže Mihailović.
- Ja to nisam dozvolio. „Tikve“ su jedno vreme bila moja legitimacija i od uticaja na moje materijalno stanje i nisam dozvolio da mi to iko upropasti. Film a naročito televizija su veliki protivnici literature zato što to uglavnom nema neku vrednost i time upropaste sve ono dobro što u knjizi postoji.
Budući da se dosledno već dugo godina zalažete za srpski jezik i ispravljanje propusta koje je načinio Vuk Karadžić, verujem da ste se mnogima zamerili, izgubili mnoga prijateljstva...
- Jesam se zamerio mnogima. Ja o tome aktivno govorim 25, 26 godina, ali to moje kolege neće da prihvate. Naš odnos se toliko pogoršao da su moje kolege pokušale da me bojkotuju. Tamo gde se oni nalaze na nekim funkcijama, u upravnim odborima medija i novina, ja ne mogu da se pojavim. Ipak, ja sam u životu prošao mnogo toga. Navikao sam da trpim udarce. Naša lingvistika, koja do sada nije htela da prihvati moje primedbe, moraće nešto da učini ili se na kraju može desiti da Srbija potpuno nestane ukoliko se Srbi koji igraju ulogu u njoj, naročito u politici i nauci, ne promene i ne shvate da je Jugoslavija propala. Može da se desi da u međuvremenu zaista nestanemo kao narod koji ima svoju državu i da se ti bedni ostaci našeg naroda batrgaju po nekim delovima tuđih zemalja koje nas ne trpe.
Šta je to što, po vama, treba učiniti danas po pitanju našeg jezika?
- Svaki književni jezik nastaje slučajno. Izabere se jedan dijalekt i ako to uspe, drugi dijalekti se gurnu u stranu. Mi smo imali tu nesreću da Vuk Karadžić nije dovoljno poznavao Srbiju i uzeo je neka narečja koja se nalaze preko Drine. Naši lingvisti ništa ne rade. Ako naša Srbija nastavi kako je počela da se raspada, s jedne strane otišlo je Kosovo, a s druge strane svi događaji koji se u poslednje vreme odvijaju u Vojvodini govore da se i ona sprema na isto. Mi moramo da se postaramo da se proširi polje Vukove jezičke reforme. Srbija mora da postane sposobna da u jednom trenutku ima svoj sopstveni zvanični jezik koji će se unekoliko razlikovati od dosadašnjeg književnog jezika.
Reč je o poslu koji nije nimalo lak. Koju instituciju, koje pojedince vidite kao nosioce i realizatore ove inicijative?
- To može da uradi samo srpska inteligencija. Ako srpska inteligencija nastavi od sada ovako pasivno kakva je do sada bila, mi ćemo se samo vući po posledicama ovakvog stanja. Ako se neki intelektualci probude i shvate to da jedna mala promena može da utiče na naš jezik i našu kulturu, onda će stvari krenuti nabolje.
Budući da je očito da je većina pozvanih da se postara za ovaj problem u dubokom snu, ne ostaje puno nade?
- Ja imam veću nadu nego vi, ali znam da se to neće desiti uskoro. To da će Hrvatska, Bosna i Crna Gora odustati od tih jezičkih koncepcija je jako ništavno. Mi ćemo, hteli ili ne, morati da menjamo nešto kod sebe. Tako su se razvili skandinavski, tako se makedonski odvojio od srpskog i bugarskog. To je u svetskoj istoriji jezika već viđeno i mi moramo to da uvidimo. U modernim evropskim književnostima istorija se nije naslanjala na narodnu, folklornu književnost, već na pisanu književnost. Naša narodna književnost je zahvaljujući Vuku uzela prevlast, a zapostavljeni su Domentijan, Teodosije, Sveti Sava, a u prvi plan su izbili zabeleženi i nezabeleženi autori naše narodne poezije.
Kako vidite Srbiju danas?
- Iskreno, ne volim pitanja vezana za politiku. Od politike sam digao ruke još u mladosti. Priznajem da me neki današnji događaji poražavaju. Ne mogu da sakrijem svoj pesimizam i tihi užas kad u novinama pročitam izveštaj o tome kako Srbija svake godine postane manja za 50.000 stanovnika. To me zaista poražava. Ako se tako nastavi, jednog dana ćemo kao narod da nestanemo. Niko ne veruje da to može da se desi. Naša nebriga o sebi samima zaista može da nas dovede do nestanka. Ja ne vidim nigde u našoj politici da iko spominje nestanak Jugoslavije. Ja ne vidim da ljudi koji vode Srbiju izgovaraju da Jugoslavija više ne postoji, da je već odavno nema na svetskoj pozornici. Te reči jednom moraju da se izgovore.
Šta je to što po vama održava u životu duh ili avet jugoslovenstva među Srbima?
- Ja sam više puta rekao da jugoslovenstvo liči na maloumnost. Mi moramo biti maloumni ako to ne shvatimo.
Југословенство је мртво. Да ли ће се вратити из мртвих, не зна се. Али, Срби преко Дрине и Лима нису и свакако не сматрају "босански" или "црногорски" својим језиком. Српски језик на основи источнохерцеговачког и шумадијско-војвођанског дијалекта зато је најбољи национални избор заједничког књижевног језика. Да заиста постоји довољно јако интересовање, и потреба, да се косовско-ресавски усвоји за нови књижевни стандард, већ би на том дијалекту излазиле новине, штампале се књиге и оснивале радио и ТВ станице. Дакле, идеја ће остати у сфери хипотезе "шта би било да је било" а управо ће српски књижевни језик који управо уче и користе говорници дијалеката српског језика допринети да се српска нација и држава одрже. (Не заборавимо да срским књижевним језиком такође говоре и бројне мањине у Србији.)
Bravo, majstore! U pravu si 100%. Kad ćemo progledati i reći sebi: Jugoslavija je mrtva, srpskohrvatski jezik ne postoji. Imaju države Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Da smo to odmah rekli, ne bi bilo one sedme: Kosova! Ove države imaju svoje jezike. Pustimo ih na miru neka idu svojim putem sa svojim jezicima. Priznajmo im to i budimo prijatelji s njima. Recimo Srbima u BiH da je Sarajevo njihov glavni grad, a ne Beograd. Inače, izgubićemo svi zajedno sve, pa će biti nevažno čiji je Beograd glavni grad. Vuk je Hercegovac i mi moramo srpski jezik definisati na osnovu govora Srbije, a ne BiH. Ovo je bolno pitanje, ali će kad tad doći na dnevni red.
Mihajlović diže prašinu tamo gde je sve čisto kao suza
Eh, moj sinovac Paško (autor gornje poruke, za neupućene)... Ovaj put ti je svaka ZAPETA na mestu, ali si se debelo prešao u osnovnom - pisao si LATINICOM. A kako neko ko se zalaže za srpski jezik u onom najlokalnijem tetrapaku može pisati latinicom? Vidiš, u laži su kratke noge.
Dalje:
Paško Patak: Pustimo ih na miru neka idu svojim putem sa svojim jezicima. Priznajmo im to i budimo prijatelji s njima.
Ne može se "priznati" nešto što je naučna neistina i naučna besmislica. A naučna je neistina da se u Hrvatskoj danas govori hrvatski jezik, da se u Bosni govori bosanski jezik, a u Crnoj Gori - crnogorski jezik.
Gubitak Kosova nema nikakve veze sa priznavanjem jezika.
Kao treće, vidi se da nisi pročitao Mihajlovićeve Čizmaše, ili gledao Petrijin Venac, jer da jesi, video bi da tu nema nikakvog značajnog odudaranja od standardnog srpskog jezika, sem u filmu Petrijin Venac gde su razlike uglavnom u akcentuaciji i pripadaju lokalnim govorima.
Četvrto, Mihajlović nigde nije napisao koncept za koji se zalaže, koje su to promene o kojima govori, tako da ozbiljne diskusije po tom pitanju ne može biti.
Peto, on je prošle godine započeo tu tzv. kampanju, a bez ikakve osnove, a osnovna joj je svrha promocija njegove ličnosti, njegove knjige (koja je, eto vidimo, ponovo izašla) i dakle, Mihajlovićeva zarada.
Mihajlović diže prašinu tamo gde je sve čisto kao suza, zbog lične dobiti. To je, nažalost čest pojav u Srbiji.
А у Србији мешавина свих светских језика и писама.А Српског сваког дана све мање
Bice Juge ponovo i nemojte molim vas izmisljati. Ljudi ko vi vodite SRBIJU u propast. U Bosni postoji jedna republika zvana REPUBLIKA SRPSKA, za NJU se treba boriti. Jebem ja vas koji dizete ruke od vase brace, mozda ovaj Mihajlovic hoce da i nas podijeli ?
Pozdrav iz LIJEPE REPUBLIKE SRPSKE
Pazite clana SANU: "...nistavna Crna Gora..." Sve mogu da shvatim ali ne od kuda nama pokrice za ovakvu prepotentnost? Dobro, drskost dolazi iz nevaspitanja, ali imajuci na umu poziciju Srbje i sta se ovde desava, te kako nas citav svet gled,a nasa nadmenost je ili odraz nemoci ili totalnog slepila
Razumem, jer i sama delim brigu velikog pisca i jos veceg Coveka, g.Mihilovica. Medjutim, mislim da ono sto slutim iz ovog intervjua (jer kao oprezan covek g. Mihailovic ne izrice mnogo) krije opasnost koju je ucinila R Srpska, odricuci se bosanskog imena (Bosne), tj. prepustanja dela srpske istorije narodu koji je mozda nekada davno, imao nesto sa Srbima. Dokaz za to je engleski jezik, koji se tako zove od Novog Zelanda i Austalije, preko Velike Britanije do Kanade i SAD. Srpskom jeziku, dva naracja, ekavskog i ijekavskog pripadaju i dubrovacka knjizevnost i ijekavska knjizevnost narodne poezije, kao i bosanka i hercegovacka, kao i knjizevnost, jednog Orfelina, na primer. I, ne odricem se niti jednog, kao ni Njegosa... Ono sto srpskom jeziku smeta je njegova jugoslovenizacija ucinjena i poslednjim promenama Pravopisa (umesto da ga ocisti od nanosa croatizama, pre svih). Jer, srpskim jezikom, oba narecja govore svi Srbi i svoju knjizevnost pisu na oba narecja. Problem ne predstavlja toliko svest o smrti Jugoslavije, koliko cinjenica da je previse Jugoslovena prisutno u javnom zivotu, koji se uglavnom iz mimikrickih razloga (politicke probitacnosti) presvlace u Srbe i Pravoslavce. Jasno suprotstaljanje njihovom delovanju, ne ljudima, vec pojavama, ucinilo bi mnogo da se u javnosti formira slika i svest o pogubnosti tog uticaja. Zelim da ovaj intervju razumem kao doprinos tome. Hvala na prostoru.
Totalno je absurdno praviti paralele izmedju Danaca, Norvezana i Svedjana (koji se dobro razumeju) na jednoj strani i Srba Pravoslavaca, katolika i muslimana koji govore jednim jezikom i govorice ga dok je ove planete! Srbima Makedoncima je nametnut jedan kvazi Srbski naglasak za koriscenje kao njihov "knjizevni" jezik, ali su to uradili americki Hazari i nekolicina Srbskih izbeglica iz komunizma koji su u anonimi docekali kraj svojih bezvrednih izdajnickih zivota po Chicago-u i ostalim mestima americkog srednjeg zapada...Izjave poput "trebala je Srbija da izbaci Crnu Goru"...su takodje teski absurdi, Srbski lideri u jakoj zelji da vladaju i samo to, su se otarasili Djukanovica, stim sto su mu dali odcepljenje (a i to je pokradeno), tako da umesto da su se borili za Crnu Goru i Srbsko primorje, napravili su ono sto jesu, a nisu zavrsili svoje delo samo unistenja! Interesantno je da u Srbiji, oni koji pisu dobro, van toga jako slabo razmisljaju o svemu ostalome, cak i o tematici svojih prica i njihove primene u praksi!
Dejane rode, podji malo do osnovne skole da naucis elementarnu gramatiku svog jezika (ne kaze se Srbski jezik nekos Srpski, niti Srbsko more jer niti je gramaticki ispravno niti je srpsko. Ako nisi znao to more primada jednoj suverenoj drzavi koju je prinao ce svet, pa i Srbija). Dakle, pre nego sto opet pocnes da filosofiras i lupas neke hipoteze nazad u osnovnu skolu koju nisi dobro savladao. Verovatno si tu i stao.
Sine moj, znas ti vrolo dobro da je SRPSKI izlaz na moru - Herceg Novi i to znamo nalbolje mi koji smo dodatle. Herceg Novi kao jedini srpski grad na moru je i nas jedini citi izlaz na more. Jednog dana a sumnjam da ce i taj dan doci uskoro, jer kako sada sve stoji srbi (crnogorci) postaju manjina u CG a kad se desi to trazitce se Republika Srpska u Crnoj Gori, tada lijepo spojimo RS(Bosnu) RS (CG) i SRB i imam i mi nas izlaz ;) Do toga ce doci, ko nevjeruje neka dodje u Herceg Novi gdje je i bilo peticija za Nezevisnost ili za spajanje Herceg Novog sa Republikom Srpskom!
Pa ni ti nisi pismen i ti moraš da se vratiš u osnovnu školu.
Српски језик ће нестати јер се данас у србији утркују ко ће више страних речи увести у наш језик.Пише се страним писмима и користе се нама непознате речи за разне називе почев од предузећа,трговина,бутика,ресторана итд.ретко ћете де видети неку нову фирму где је дато Српско име које је написан на Српском писму.Речи гратис(бесплатно) акција(снижење)сале(распродаја)и да не набрајам има их на стотине већ су се одомаћиле код нас.Ако лингвисти уз помоћ државе хитно нешто не предузму у виду закона о употреби језика и писма,онда збогом Српском језику који ће за неколико десетина година у потпуности нестати.,
Феномен Покондирене тикве (овековечен у истоименој комедији Јована Стерије Поповића), као и жалосна потреба да се узимањем стране речи у српском језику тобоже покажемо као "светски људи", није новина у нас Срба, а није ни код других и много већих народа, као например Француза или Јапанаца, код којих потреба многих сујетних душа да се оките перјем енглеског језика изазива очај код многих којима је до језика и националног поноса стало. Код над је последњи, и верујем најгрознији пример, новоосновано удружење дипломаца Београдског универзитета. Назваше га славно, светски: Алумни БУ! Аферим! А имао сам жарку жељу да се учланим и нешто допринесем...
Paško, kako da se učlaniš kad si ti na Zagrebačkom sveučilištu?!?
Ne uzimajte Paška za ozbiljno, malo je nervozan.
Jugoslovenstvo nije mrtvo. Toliko.
P.S.
Proklet bio izdajica svoje domovine.
Pa,grijesi siromah ,jadan on i njegov roman.Jadna mu pamet.Znam samo jedno,a to je nepobitna istina,da se u Srbiji ,najmanje prica srpskim jezikom,Kao sto je najveci apsurd,ALI NAZALOST NEPOBITNA ISTINA,da su periferne zemlje ukljucene u ovu sadasnju Srbiju postale Srpska matica,onda da se ne ulazi u dubinu rasprave o jeziku,sve biva jasno.
Srce Srpstva, je Zahumlje i Dalmacija,u koju je bila ukljucena i Bosna,te sadasnja C .Gora i grad Skadar 8 vijekova,prestonica Srbije zemlje,kao i KiM ,i Juzna Srbija.Ove zemlje kao Sumadija i Pomoravlje,kao i Vojvodina su kasnije nastanjene Srbima iz dinarskih predjela,gdje je i pocela da se stvara matrica i jezik,gdje su postali svjesni sebe kao naroda,daleko pre dolaska Nemanjica na vlast,koji su takodje porijeklom iz usca Neretve,mjesto Luka.
To je za sadasnje Srbe,ne mislim na proto Srbe,od kojih su divergirali jos neki slovenski narodi,
INACE SVI SOVENSKI NARODI PRICAJU IJEKAVICOM,
DA LI RUSI KAZU BELGRAD ILI BJELGRAD,
Ekavica je tatarski izgovor,prihvacen od strane Srba preko Bugara,cisto iz pomodarstva,koje kosta srpski narod i dovede do nestanka ,isto kao sto ekavicom pricaju cisti Hrvati Zagorci,jer im je dosla preko Avara.Oni su mix HRVATA I AVARA,isto kao sto su Srbijanci mix Bugara i Srba,Sve ostalo su cisti Srbi;,Hercegovci,Dalmatinci Crnogorci,Bosanci,Krajisnici,pa bez obzira kojoj vjeri pripadali,
ODUVJEK JE BILO, GDJE SE NAJVISE PRICA O POSTEJU -NAJMANJE GA IMA.
GDJE SE PRICA O CISTOTI,-NAJMANJE JE IMA,
Treba reformisati srBski jezik ali bez naglih i radikalnih rezova! Bez politike i ostrascenosti vec na osnovu preke potrebe, jer je od Vukove reforme proslo dosta vremena, realnost je drugacija, nema vise Jugoslavije,kompromisa sa hrvatima,.........vratiti neke jednostavne reci i pravopisna pravila pre Vukove refome i kompromisa sa hrvatima! Vrattiti i nek slovenoserbske reci, koje su recitije ,jednostsavne, ponuditi ih pa ako se prihvate prihvate! Vukovu reforme su osporavali mnogi vidjeni srbi tog vremena, bilo je i kompromisa pod pritiskom hrvata,austrijanaca,.....ali ne treba odbacivati i kritikovati Vuka , nego samo ispraviti neka pravila koja su prezivela vreme!Srbski jezik je nas jezik!
