Izvor: Blic, 13.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u mini dramama
Srbija u mini dramama
Zoran Spasojević (57) nedavno je objavio u obliku knjige ('Alma', Beograd) sedamdeset četiri kratke drame pod naslovom 'Rezervat Srbija' koje je predgovorio Radomir Putnik. Do sada su mogle da se pročitaju samo na Internetu.
Sedamdeset četiri mini drame mogu se svrstati u tri tematska kruga. Jedan krug su satirične iskrice o Srbiji koje su velike sile pretvorile u rezervat, drugi krug su 'masne' mini drame ili kombinacija oba kruga, a treći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krug su apsurdni dramoleti kakvih je najviše u velikom svetu. Dramoleti iz prvog kruga katkada liče na ono: 'Sreli se Amerikanac, Rus i Srbin...', druge su mešavina političkih veština i veština Monike Viti. A treće, najapstraktnije, jesu najuspelije.
Evo da podelim veliko zadovoljstvo sa malom dramom koja nam stiže od pisca iz Kragujevca. Zove se 'Adam i Eva':
'Veliko predsoblje. Eva, gospođa u godinama, oblači mantil i staje pred veliko ogledalo. Vrata otvara stariji gospodin sa šeširom na bradatoj glavi. Zastaje u vratima. Zadivljeno posmatra Evu i sa uživanjem puši cigaretu. Savršeno je spokojan: izgleda kao da nema nameru da se pomeri. Jednog trenutka reši da progovori.
ADAM: Lepa si, Eva.
EVA: Još uvek?
ADAM: Još uvek.
(Gospođa Eva je učinila jedini mogući korak: prišla je Adamu lagano, uhvatila ga pod ruku i ljubazno mu se obratila.)
EVA: Hoćeš li prvo da mi kupiš jabuku, Adame?
Zavesa.'
Autor pisac našao je kod majstor-Harmsa odličan moto za svoju knjigu: 'Opširnost je majka netalentovanosti!'
Kako za vršački 'Kov' pripremam drugu knjigu 'Najkraćih drama na svetu', obavezno ću uvrstiti i ovu najkraću Zoranovu mini dramu kao dokaz gornje teze.
Domaći donžuan
Domaći donžuan je plejboj, ali nasuprot slavnom prethodniku, Don Žuanu, koji se dopadao svim ženama samo zato što su se sve one bez razlike dopadale njemu, on se, svestan svoje dopadljivosti, hvali da ga je teško uloviti. Iako i njega obavezuje imperativ registra savladanih žrtvi, današnjeg 'plejboja' više raduje fenomen odbacivanja savladanih kandidatkinja nego sam fenomen zavođenja.
Zavodnik je nekada bio glumac koji je vatrenošću osećanja ili kalkulisanom romantikom prikrivao pomamu čula, koristeći se licemernim savezom sa proklamovanim vrednostima časti, vrline ili ljubavi. Ako je zavodnik morao da prikriva svoju ličnost, njegov današnji domaći naslednik, prosedih zalizaka i s viškom vremena koje ulupava po kafićima, provodeći sate u kibicovanju maloletnica, mora da se svim silama trudi da pokaže kako je ima. Danas, u doba transparentne i sveprisutne seksualnosti, savremeni plejboj više ne mora da bude dvoličan, nego razmetljiv, on mora da se potrudi da njegov plen bude svima vidljiv, inače džaba trud.
Domaći plejboj je uspešan, dovoljno imućan da može da finansira svoje seksualno-erotske i ostale ekskluzivije, produžene vikende van grada, ili skupa vina u lokalima na glasu, ali kako taj kvalifikativ zavređuje isključivo kvalitetom 'parčadi' koje je osvojio, što je čuveniji, to je ograničenije njegovo polje delovanja. Za razliku od demokratske nastrojenosti Don Žuana, današnji i domaći pretendent na laskavu titulu donžuana, prinuđen je da bira, po standardima koje nameće čaršija, kako bi izbegao da bude nasamaren.
U ovome ima neke pravde. Dok prononsirani zavodnici, ili oni koji pretenduju na tu titulu, zarobljeni fantazmom kalkulisanog imidža, provode vreme u neproduktivnom merkanju i biranju poželjnih komada, dotle manje izbirljivi i neopterećeni tituliranjem, imaju priliku da mimo svakog poređenja i mimo favorizovane razmetljivosti istinski uživaju u rezultatima svoje zavodničke veštine.
