Izvor: Blic, 14.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija sačuvana od zaborava
Srbija sačuvana od zaborava
Etnomonografija i CD
Danas proglasiti nešto za vanredan događaj gotovo je van pameti. Nema kriterijuma po kojima bi poduhvat u kulturi bio vanvremenski. Pobrkani su uzusi, narušene profesije, zaboravljen entuzijazam...
Izuzetak je specifična 'galerija': monografija 'Zemlja, narod, život i običaji Srbije', akademika Petra Vlahovića, koja vodi kroz prošlost Balkana, srpske krajolike, arheološke lokalitete, naravno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << manastire, skupljače zlata, čak i tradicionalne muzičke instrumente. Knjiga ima 411 strana, a CD izdanje zgodno je za čitanje u nastavcima uz zvuke frule Bore Dugića.
Iza projekta stoji rad četiri i po decenije dug, ispred, za mnoge, upoznavanje sa zemljom koju ne pamte. Ovo je jedinstvena, prva, cela i celovita Srbija na jednom mestu koja bi, što ne sugerisati, mogla biti ekskluzivan poklon svetskim putnicima kroz našu zemlju.
Tematika je podeljena na poglavlja i potpoglavlja, što olakšava pretraživanje. Ako izaberete 'zimski ciklus', na primer, odgledaćete maltene deo biblioteke Etnografskog muzeja, ili, recimo, klikom na ikonicu 'gusle' čuti deo narodne pesme 'Početak bune na dahije', uz gusle naravno, u opciji 'narodne igre' splet srpskih kola, a u poglavlju 'život' čak i sakupljače smole.
Preglednost, čitljivost i naučna preciznost odlike su ove etnomonografije koja podjednako godi i oku i duši. Ovoj drugoj i zato što krajnje živopisno potvrđuje da srpski narod nije tikva bez korena, ma koliko to često i mi sami prenebregavali. Oku - zato što obiluje izvanredno lepim fotografijama čiji je autor Dragan Bosnić.
Suvišni čovek
(Franja Petrinović, Poslednji tumač simetrije,
Narodna knjiga, 2005)
Junak romana, Mladen Lončar, je (poslednje) dete socijalističke revolucije. Nakon pogibije Anastazije, svoje (šizofrene) dvojnice i simboličnog uporišta uređenog (jugoslovenskog) života, on će svoj dotadašnji položaj (pasivnog) čitaoca (i književnog kritičara), zameniti ulogom pisca, ne bi li se odbranio od plime haosa i besmisla. Međutim, i sam pokušaj stvaralaštva (razmišljanja svojom glavom), u ovom oduvek nesrećnom i 'mentalno konfuznom' čoveku, koji je, kao dete, nesvestan vlastite smrtnosti, otkriva paranoika, pa i degenerika, tuđeg i nebu i zemlji, sklonog preuveličavanju, potiskivanju i poricanju, za koga je teskoba jedino preostalo ljudsko osećanje.
Mladenova istraga okolnosti Anastazijine smrti (i, posredno, raspada države), kojom želi da dokaže da se iza navodnog nesrećnog slučaja krije zavera neslućenih razmera, pretvara se u grotesknu potragu 'za istinom i pravdom' u kojoj njemu pripada uloga (razapetog) žrtvenog jagnjeta. Ali, dok prorokuje kraj sveta i 'otkriva' vrednost i smisao ličnog ('čudesnog') rođenja, ovaj socijalistički 'svetac' ne samo što nije bezgrešan, već pokušava da opravda sopstvene (ideološke i krvne) zločine, tvrdnjama da su okolnosti jače od slobodne volje pojedinca, koji ,onda, nije u stanju da bude 'autor vlastitog života', niti da odgovara za svoje postupke. Junakova prava otkrića su nehotična: u dobu u kome su se obistinile najmučnije Kafkine fantazmagorije, on je 'nahoče' sveta bolesnog iznutra, čija je nostalgična idealizacija (mitologizacija) otrovna i suvišna.
Osim stereotipnog odnosa prema junaku (čoveku, društvu) i providne alegoričnosti same priče, ovaj roman pati i od konfuznog pripovedanja i preopširnosti.
