Izvor: Blic, 05.Feb.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao rudnik
Četvorodnevno nadmetanje za titulu najboljeg dokumentarnog projekta na Festivalu televizijskih i filmskih programa u Bijaricu (Francuska) upravo je okončano dodeljivanjem prve nagrade i novčane sume od 5.000 evra filmu “U mraku”, mladog srpskog reditelja Gorana Stankovića.
Stankovićevo ime prvi put se pojavilo u medijima nakon uspeha njegovog rediteljskog debija, kratkog igranog filma "Ko čuva čuvare”, o surovoj besmislenosti rata kroz reminiscenciju dečačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << igara, koji je prikazan na 30 međunarodnih festivala i osvojio 10 nagrada. Njegov nagrađeni projekat za dokumentarac "U mraku” bavi se teškim životom rudara u Aleksincu i na topao, ljudski i poetičan način ukazuje na svetlo koje se za njih istinski, a ne samo metaforički, nalazi na kraju tunela. U svom prethodnom filmu "Polazak”, nagrađenom u Kučevu, Velikoj Plani i Đakovu, prikazanom na Kunstendorfu 2011, bavio se odom životu, starcima na Staroj planini kojima pomisao na smrt ne izaziva grč na licu.
Ovo je priča o reditelju na početku karijere koja uliva nadu...
- Festival okuplja kupce, distributere, stvaraoce... Organizator pičinga kanal "Frans internasional” ove godine se fokusirao na trejlere s Balkana. Prijavio sam se, prihvatili su moj film i pozvali me da ga prezentujem sa još četiri filma iz Srbije, po jednim iz Hrvatske, Crne Gore i Jermenije...
Pičing je skoro pravo takmičenje u govorništvu, psihologiji, ubeđivanju jer za nekoliko minuta reditelj treba da kaže sve o svom filmu dovoljno sugestivno da novac finansijera preusmeri u svoju korist.
- Na festivalu u Bijaricu izlaganje projekta traje sedam minuta, nakon čega komisija ima pravo na pet minuta za pitanja. U komisiji su bili predstavnici najveće francuske televizije "Kanal plus”, zatim "Frans 3”, televizija iz Belgije, Soluna, distributeri... Priču (na engleskom) zajedno sa trejlerom treba jako dobro spakovati, da osete da si zaista zagrizao temu. Dopali su im se snimci iz rudnika u blizini Aleksinca i storija o ocu i sinu, rudarima, kroz koju zahvatam širu temu - o nama danas u Srbiji. Komentari su bili da je moj entuzijazam, uz slike, bio najjači argument da projekat jednoglasno proglase najboljim. Odmah mi je prišlo nekoliko producenata nudeći koprodukciju - kaže Goran.
Sada se Goran žuri da počne snimanje, o čemu do pre par dana nije smeo ni da sanja.
- Tama je u nas, istina, sveopšta, ali rudnička je opipljivija. Pokušavam da zagrebem sloj ispod bazične priče koja se začela kad sam video fotografije rudara u dnevnim ritualima koje je snimio Hadži Miodrag Miladinović iz Aleksinca uoči nesreće u jami 1989. godine. Njihovo poverenje sam sticao postepeno zajedno sa talentovanim snimateljem Draganom Vildovićem. Spuštali smo se s njima pod zemlju, na dubinu od 400 metara. Rečenica koju u filmu izgovara jedan rudar "Ko želi da ostane normalan i funkcioniše, pošto siđe u jamu, mora da se isključi iz spoljnjeg sveta” - u mozak mi je udarila.
Godinu dana s rudarima
- Planiram da provedem godinu dana s rudarima, da uhvatim ritam mesta i ljudi. Jedino tako mogu da prikažem kako oni zaista žive, da predočim simboliku mraka u kome jesu - oca koji mu se predao, sina koji hoće iz njega da izađe - objašnjava mladi reditelj.
