Izvor: Blic, 20.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi ležerni prema novcu
Srbi ležerni prema novcu
Odnedavno u Beogradu posluje i privatna galerija 'Abstraction', koju je, prema evropskom modelu predstavljanja ograničenog broja umetnika, otvorio jedan mladi Francuz. Aleksandr Falgijer već više od deset godina posreduje u prodaji umetničkih dela. Živi u Parizu, ali je zbog prirode svog posla stalno na relaciji Pariz-Tuluz-Strazbur. Zimus je organizovao aukciju tri crnogorska umetnika, u DRUO-u, najuglednijoj aukcijskoj kući u Francuskoj, a u beogradskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << galeriji ekskluzivno promoviše umetnost slikara Zorana Jovanovića Dobrotina, Anke Burić, Dragana Karadžića, Predraga Popare i Nikole Žigona, kao i vajara Peka Nikčevića, Željke Momirov i Radomira Branisavljevića. Otvoriti galeriju u Beogradu je, na izvestan način, hrabrost. Koje ste motive imali prilikom donošenja te odluke?
- Hrabrost je otvoriti bilo šta i bilo gde, jer ovakav posao podrazumeva izvestan rizik. Moji motivi su, pre svega, umetnički jer uprkos poremećenom sistemu vrednosti, izazvanom poznatim dešavanjima na ovim prostorima, ima mnogo ljudi koje umetnost i dalje interesuje, a samim tim postoji i tržište. Cilj mi je da takvim ljudima ponudim ponovno uključivanje u savremene svetske umetničke tokove i da promovišem neka nova imena sa ovih prostora, koja su poslednjih godina bila zapostavljena. Umetnost je ovde opstajavala i u najtežim uslovima, pa je to dovoljan podsticaj za otvaranje galerije, kao i to da narod ima izgrađenu kulturu kupovine slika. Kakvo ste mišljenje do sada stekli o jugoslovenskim umetnicima i kakva su vaša iskustva u kontaktu sa njima?
- Postoje veoma dobri umetnici, ali većina radi u teškim uslovima. Uglavnom su prinuđeni da sami prodaju svoja dela, što im, s obzirom na loše tržište, jos više otežava rad. Ne bih da zvučim ni grubo ni pretenciozno, ali čini mi se da ne postoji pravi nivo saradnje između umetnika i galerija, što je, verovatno, posledica lošeg iskustva i jednih i drugih. Nenaviknuti na način poslovanja kakav nudim, umetnici su i u mom slučaju bili skeptični, ali mislim da će se sumnja pokazati neopravdanom.
Imate li na umu neko rešenje da jugoslovenski umetnici najzad budu plasirani na umetničko tržište kakvo zaslužuju?
- S obzirom na to da se Jugoslavija, posle duže izolacije, sve više otvara prema Evropi, naravno da postoje razna rešenja. Za sada je najveći problem još uvek nestabilna ekonomska situacija, jer su za takve poduhvate potrebna velika ulaganja, velika čak i za evropske standarde. Postoje mnogi umetnici u Evropi koji još uvek nisu na pravi način predstavljeni široj publici. U tome glavni deo posla treba da odrade galerije, odnosno da inventivnijim programima adekvatno predstave umetnička dela, privlačeći publiku, zastupajući umetnike na tržištu, a time i štiteći socijalni status umetnika, koji je usko povezan sa ekonomskim statusom. Najzad, šta vam se dopada a šta ne u Beogradu?
- Nisam još dovoljno upoznao ni grad ni ljude, ali mi se definitivno ne dopada prevelika ležernost u smislu nepoštovanja ugovorenih termina, kašnjenja i slično. Razumem da to mora da se dešava, ali rekao bih da je to ovde uobičajeno. S druge strane, dopada mi se njihova ležernost u ophođenju, zatim prema novcu, kao i spremnost na zabavu i veselje, posebno s obzirom na ono kroz šta su prošli. Moram reći da mi i kuhinja, zaista, odgovara, što je od jednog Francuza prilično veliki kompliment! Ljubica Jelisavac
