Izvor: Politika, 04.Okt.2014, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi imaju vremena za prijateljstvo
Razgovor izumire u većem delu severnog sveta, a koncept prijateljstva nije predviđen prilikom sastanaka sa novim ljudima, kaže umetnik Injigo Ramires de Aro, novi otpravnik poslova u ambasadi Španije
Sve što u sebi sadrži apsolutnu jedinstvenost, a negira raznovrsnost, štetno je po ljudski rod i razvoj društva, reći će vam već na početku razgovora pisac desetina kontroverznih pozorišnih komada Injigo Ramires de Aro Valdes, koji je nedavno došao na funkciju otpravnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslova ambasade Španije u Beogradu. U svojim esejima, novinarskim tekstovima, kao glumac, reditelj, pisac, filozof i aero-inženjer, on sa svih strana napada monopol, monolit, monoteizam, jednoumlje, jednodušnost, jednoglasnost…
„Svi ti pojmovi sa predznakom ’mono’(na španskom mono znači majmun), pretvaraju svet u piramidu na čijem je vrhu bog. A sa bogom, ma u kakvom obličju da je on, nema razgovora. Bez razgovora nema demokratije ni kreacije”, kaže ovaj neobičan umetnik, u čijem životu su se naizmenično smenjivale diplomatska služba i čelna mesta u najvažnijim ustanovama španske kulture.
U njegovim venama teče plava krv, potiče iz stare aristokratske porodice, ima titulu markiza de Kasasa en Afrik, osnovno i srednje obrazovanje sticao je u jezuitskim školama u vreme Franka. Iz tog iskustva izronio je jedan od njegovih najpolemičnijih pozorišnih komada izvođen u Španiji, Lisabonu, Parizu, Meksiku, Njujorku… Na svim tim mestima, negde manje, negde više, protestovali su desničari. Neki drugi gradovi odbili su da ovaj komad stave na repertoar svojih pozorišta.
„Razmišljanje dečaka indoktriniranog u jezuitskoj školi u Frankovoj Španiji šezdesetih godina, u stvari je autobiografsko delo. U suštini, Frankov režim oslanjao se na podršku katoličke crkve, a građanski rat je bio krstaški rat protiv onoga, što su oni zvali opasnost od crvenih.”
„Ništa nije tako smešno kao tragična istina”, kaže Ramires de Aro pa su njegovi noviji komadi tragikomedije.
Kada je maturirao kod jezuita, mislio je šta će dalje. Razmišljanja je presekao otac: „Ili ćeš biti inženjer ili si propalica.” Diplomirao je sa najboljim ocenama, postao je avio-inženjer i dobio poziv da se zaposli kod Daglasa Mekdonalda. Završio bi kao stručnjak za avione sa gomilom para, ali se tada susreo sa jednom putujućom pozorišnom trupom koja je prebegla iz Argentine, gde je sedamdesetih godina zavladala vojna diktatura (1976–1983). Nije im odoleo, ostao je u Španiji, batalio inženjerstvo, i posvetio se glumi. Sve je bilo manje više u redu, dok na jednom gostovanju na Majorci, trupu, bez traga i glasa nije napustio njen direktor. Dugovao im je mesečnu platu…
Inženjer Injigo se nešto kasnije uozbiljio, ali nikad ne toliko da bi svoj život posvetio tehničkim naukama.
U Beograd je došao posle petogodišnjeg mandata na mestu kulturnog atašea u španskom konzulatu u Njujorku. Odmah je primetio da nije teško biti diplomata u zemlji gde „ljudi imaju sličan mentalitet sa Špancima”.
„Sve je puno kafića i ljudi razgovaraju. To ne možete videti nigde na severu Evrope ili sveta. Tamo se sedi i kucka se po ’ajfonu’. Ovde i u Španiji ljudi pijuckaju i razgovaraju”, kaže novi šef ambasade Španije. To ga je oduševilo, jer su, kako kaže, ljudi u mnogim zemljama sveta zaboravili, „ne znaju ni o čemu bi razgovarali”.
Razgovoru, kao preduslovu za rađanje novih ideja, i podlozi za kreativnost, Ramires de Aro pridaje prvorazredni značaj. Sa našim ljudima imaće priliku da se narazgovara. I to ga neizmerno raduje.
„Čak i u Njujorku razgovor izumire. Ljudi se sastanu da razgovaraju o nekom projektu. Daju ti dvadeset minuta. Koncept prijateljstva je za to kratko vreme nemoguće razviti. Taj koncept nije uopšte predviđen niti uključen. Nema se vremena za prijateljstvo. Tragedija je u tome što je prijateljski razgovor uvek povezan, čak ujedinjen sa kreacijom. Ako nema novih prijatelja nema ni kreacije. Tako u svetu nestaje jedan od glavnih izvora kreativnosti.
Raduje me što u Beogradu nije tako. Brzo ću naučiti srpski jezik, pa ćemo uz tradicionalnu diplomatiju, pokušati da ostvarimo one fine vezivne raznovrsne tkanice koje dugoročno obogaćuju prijateljstvo između dve zemlje.”
Injigo Ramires de Aro je neobičan umetnik što znači da će biti odličan diplomata ako mu Madrid i Beograd dopuste da svoj poziv obavi na nekonvencionalan način.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 05.10.2014
