Izvor: Politika, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sputana ljubav
Baletom "La Capinera" Pozorišta na Terazijama Ašhen Ataljanc proslavlja dve decenije uspešnog rada
Pozorište na Terazijama napravilo je iskorak u svojoj repertoarskoj politici obogativši svoj repertoar jednom savremenom plesnom predstavom – baletom "La Capinera", italijanskog koreografa Mikela Merole.
Inspiraciju za ovaj balet Merola je pronašao u istoimenom romanu Đovanija Verge, koji govori o nemogućoj ljubavi devojke koja se vraća iz manastira i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaljubljuje u verenika svoje polusestre. Zapravo, to je bila samo polazna osnova za priču o slobodi, strahovima, patnji, nametnutim ili samovoljnim ljudskim ograničenjima... Merola zato često odlazi u apstrakciju, priča sama po sebi nije čitljiva u plesnim scenama i dramaturški više predstavlja niz spojenih slika – dueti, sola, ansambl numere... nego kompaktnu i jasnu celinu. Takođe autor je nepotrebno u predstavu uveo naratora, koji ovoj priči daje jedan pomalo patetičan ton.
Ali ako se izuzme ovaj detalj, kao i dramaturška proizvoljnost koja je dovela do toga da predstava deluje iseckano, Merola je ipak u ovom ostvarenju bio dobar u onom najvažnijem – u koreografskim kreacijama. Jer njegov stil je dinamičan, pun energije, dramatičan, izuzetno ekspresivan. Pokreti teku spontano i sliveno jedan iz drugoga, on ih obogaćuje originalnim, neočekivanim elementima, a osobenost ovoga stila je jak emotivni angažman koji se traži od igrača. Na sceni sve pršti od velikih osećanja, potisnutih strasti, dubokih frustracija... Merola zadire u najdublju intimu, u samu srž telesnog i duhovnog sklopa svojih solista, navodeći ih da svaki pokret prožive i obogate jakim emotivim nabojem.
Ovaj stil izuzetno je dobro došao ansamblu Baleta Pozorišta na Terazijama. Ograničeni uglavnom na formu mjuzikla oni su ovde dobili priliku da pokažu svoj veliki igrački potencijal, i tehnički i dramski. Uigrani, poletni, oni su sa velikom energijom odigrali svoje deonice. Upečatljive uloge ostvarili su mlada Katarina Čanković i Milan Gromilić, a ponajviše ekspresivna i dramski izražajna Danica Arapović. Zbog povrede igrača Milana Rusa u glavnoj ulozi, za svega nekoliko dana zamenio ga je prvak Rimske opere – Fabio Grosi, igrač odlične tehnike i zanimljive scenske pojave, koji je i kao solista i kao partner bio vrlo ubedljiv.
A sa baletom "La Capinera" Ašhen Ataljanc je proslavila dvadeset godina rada. Kreirana upravo za nju, ova uloga joj je omogućila da pokaže veliku igračku zrelost. Naravno epitet zvezde, koji je stekla već posle nekoliko odigranih predstava na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, nije bio posledica samo njenih tehničkih mogućnosti već prvenstveno harizme i osobenog umetničkog senzibiliteta. A upravo ove njene osobine najviše su došle do izražaja sada, kada je odlučila da se u potpunosti okrene savremenom plesnom stilu, u kome dominira individualnost igrača i koji omogućuje daleko veće izražajne amplitude. Ašhen je u baletu "La Capinera" prikazala pravo majstorstvo vladanja svojim telom, scenom, publikom... pokazavši suptilno i emotivno, duboko očajanje neuzvraćene ljubavi.
Muziku za ovaj balet komponovao je makedonski kompozitor Kiril Džajkovski, obogativši je dinamičnim etno-motivima. Kostime je kreirala Jelena Malešević, a scenografiju Aleksandar Denić.
"La Capinera" je značajan projekat, kako za Pozorište na Terazijama, tako i za Ašhen Ataljanc koja je ovom predstavom odabrala odličan način da obeleži dve decenije života na sceni.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 15.04.2007.]
