Izvor: B92, 25.Jul.2012, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Springstin: 30 g. se borim sa sobom
Pevač je osetio suicidalne tendencije na snimanju albuma „Nebraska” 1982. i kaže da je samoprezir ono što pokreće velike umetnike.
Uprkos svim nagradama, slavi, bogatstvu i milionima obožavalaca, Brus Springstin je poslednjih 30 godina na terapiji, otkrio je u intervjuu za New Yorker.
„Ne možete da ne primetitie finu moć samoprezira u svemu tome”, kazao je muzičar.
Njegova ispovest objavljena je u trenutku kada sa svoje 62 godine jurca >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po svetu, izvodeći tročasovne koncerte jedan za drugim na rasprodatoj turneji. Ti nastupi zahtevaju izvanrednu mentalnu i fizičku snagu, a Springstinovo zdravlje se zasniva na jednostavnom režimu:
„On jede zdravo i provodi vreme u teretani”, kaže član njegovog benda Stiv van Zant za Rolling Stone. „I u dbroj je kondiciji jer ne uzima droge”. Međutim, Van Zant tvrdi da se Brus nikada i nije drogirao. „Ne uzimajte alkohol, hranite se zdravo, vežbajte pa ćete i vi moći da đipate sa 62”, kaže on.
Uprkos ovom zdravom načinu života, Springstin ima svoje demone. Dok je snimao album „Nebraska” osetio je „suicidalne misli”, kaže njegov prijatelj i biograf Dejv Marš. „Depresija nije bila šok sama po sebi. On je bio na putu slave da od anonimusa postane neko i svakoga dana i noći neko mu je ljubio dupe. Tad počinjete da razvijate unutarnje konflikte oko toga koliko zaista vredite”.
„Moji problemi nisu bili tako očigledni kao nekoga ko se drogira”¸objasnio je Springstin novinaru New Yorkera. „Oni su bili jednako teški, ali podmukliji. Zbog tog samoprezira koji tišti sve umetnike nastaje jaka tendencija ka samoobezvređivanju kada su na sceni... Tih nekoliko sati ste oslobođeni sebe; svi glasovi u vašoj glavi nestanu. Samo utihnu. Više nema mesta za njih. Tu je samo jedan glas, glas kojim vi govorite”.
The Boss je bio vođen „čistim strahom, samoprezirom i mržnjom prema sebi”.
„Ja sam 30 godina na psihoanalizi!”, kaže Brus. „Stalno mislite, ne sviđa mi se to što vidim, ne sviđa mi se ništa što radim, moram da se promenim, da se transformišem.
Ne znam nijednog umetnika koga to ne muči. Da su svi bili izuzetno zadovoljni sobom, ne bismo imali velike umetnike! Niko ništa ne bi radio! Brando ne bi glumio, Dilan ne bi napisao 'Like a Rolling Stone', Džejms Braun ne bi pevao, ‘Ahh!’, ne bi besomučno tragao za tim jednim bitom. To je motivacija. Potreba da poboljšate sebe, svoj grad, svoju publiku - želja da se obnovite”.
