Izvor: Politika, 19.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sposobnost a ne podobnost

Partijska pripadnost za nas ne postoji kao osnov za izbor budućih kadrova – kaže za „Politiku” ministar kulture

Ministarstvo može da obezbedi novac za hleb i maslac, ali za kavijar nema! – odlučno kaže u intervjuu za „Politiku” ministar kulture Nebojša Bradić, odgovarajući na pitanje kako će ubuduće Ministarstvo kulture kontrolisati sredstva koja institucije imaju na raspolaganju.

Govoreći o novom konceptu koje će Ministarstvo sprovoditi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bradić dodaje da će se ubuduće „analizirati , vrednovati, i rangirati rezultate rada ustanova, i da će oni koji doprinose unapređivanju kulturnog života biti nagrađivani.”

– Tako ćemo kreirati objektivniji sistem raspodele budžetskih sredstava gde neće biti unapred zacrtano da neke institucije stalno dobijaju, a neke ne. Zašto bi jedna institucija bila a priori nacionalna? Neka kulturna dobra stavljena su pod zaštitu Uneska zato što su ljudi radili na tome. To važi i za institucije od nacionalnog značaja. Ona institucija koja izgubi svoju misiju moraće da preispita svoje poslovanje i način organizacije – objašnjava ministar kulture, podsećajući da „to do sada nije rađeno jer institucije po pravilu nisu dostavljale planove i programe rada, kao ni redovne izveštaje o utrošku sredstava.” – Ministarstvo kulture daje institucijama novac za delatnost. Ali, godinama taj novac odlazi za plate, a mnogo manji deo ide na ono što je suština rada jedne institucije.

U roku od dve sedmice na sto ministra kulture Nebojše Bradića stigle su tri ostavke čelnih ljudi najveći nacionalnih ustanova kulture – direktora Beogradske filharmonije, upravnika Narodnog pozorišta i članova Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu. Na sednici Vlade Srbije juče je ministar Bradić upoznao članove Vlade sa rezultatima ekspertize vezane za slučaj Narodnog muzeja u Beogradu. Konkursi za nova upravnička mesta biće raspisani za koji dan, a rukovodeći ljudi u svim institucijama kulture moraće da promene „stare navike” koje su se, po Bradićevim rečima, svodile samo na finansijska očekivanja od Ministarstva kulture"

Koje će uslovi morati da ispune potencijalni kandidati za rukovodeća mesta u nacionalnim institucijama kulture?

Pored biografije, kandidati za mesta upravnika treba da dostave predlog programa, plan razvoja konkretne institucije kulture u narednom periodu. Na osnovu takvih projekata i onoga što nude, mi ćemo predložiti kandidata koji će biti u stanju da vodi složen organizam kao što je, primera radi, Narodno pozorište. Ova institucija je već specifična po tome što ima tri ansambla, veliku tehničku službu i održavanje. Ne bi valjalo da na upravničko mesto dođe neko kome će to biti prvi rukovodeći posao, odnosno neko ko nema iskustva u vođenju takvih institucija. To je, u svakom slučaju, izazov i podrazumevaju se , znanje, odgovornost da se preuzmu obaveze i hrabrost.

U javnosti se, bar kad je reč o gradskim institucijama spekuliše o izboru kadrova po političkoj liniji. Da li je i ova stavka važna za biografiju kandidata?

Partijska pripadnost za nas ne postoji kao osnov za izbor budućih kadrova. U prvom planu nam je sposobnost, a ne podobnost. Sve ćemo sprovoditi kroz liniju konkursa. Dolazili smo u paradoksalnu situaciju da članovima upravnih odbora tumačimo šta su njihove obaveze prema statutu. Ljudi su bili na mestima koja su odlučujuća za funkcionisanje ustanove , ne shvatajući šta je njihov zadatak " Članovi Upravnog odbora pozorišta misle da treba da čitaju tekstove ili da daju savete kako ta institucija treba da funkcioniše! Postoji, međutim, niz obaveza koje treba da poznaju i da ih izvršavaju.

S obzirom da se stalno govori o višku zaposlenih u Narodnom pozorištu, da li će zadatak novog upravnika biti i rešavanje ovog problema?

Pitanje racionalizacije je najvažnije u svim institucijama. Mislim da bi ljude, pre svega, trebalo uposliti. Institucije koje su zaparložene trebalo bi probuditi. Prvo je važno kako taj novi upravnik vidi pozorište. Ministarstvo kulture će davati podršku za umetnost, a podrazumevaće se da to nije samo subvencija za plate i materijalne troškove, već suštinsko ulaganje u budućnost Narodnog pozorišta.

Ne možemo mi u krizi da ponudimo mnogo podsticaja, ali je kriza trenutak da se ljudi zapitaju kako dalje. Trebalo bi da napravimo određene smele zaokrete i da budemo svesni da posle krize ništa neće biti kao ranije. Model Narodnog pozorišta treba da bude živ i dinamičan, a ne prevaziđen.

Da li će na čelu Narodnog muzeja biti kadrovskih promena?

Nemamo nameru da sprovodimo kadrovske promene u ovoj instituciji, već da se pobrinemo da stvari u vezi sa rekonstrukcijom konačno krenu sa mrtve tačke.

Koji su sada konkretni koraci koje ćete preduzeti u vezi sa Narodnim muzejom?

Zajedno sa drugim Ministarstvima u vladi preduzećemo opsežne analize u cilju racionalizacije troškova. Rekonstrukcija Narodnog muzeja je pokrenuta na donatorskoj večeri. Dakle, odmah je ukazano koji su sve načini za prikupljanje sredstava. Nije samo država ta koja plaća. U ovom trenutku potrebno je revidiranje i re-projektovanje postojećeg projekta. Sada je potrebno da prilagodimo nove projekte postojećoj situaciji, da se započne rekonstrukcija na način koji je moguć, i da se muzej vrati nameni.

Treba uvesti princip fazne dinamike radova. Dobar primer je Galerija Matice srpske u Novom Sadu koja je rekonstruisana po fazama i sada je kompletirana izložbom stalne postavke.

Narodni muzej treba da bude otvoren. Planiramo izložbu faraonskih artefakata koja će na jesen biti u Moskvi, a posle bi bila preneta u Beograd. Izložba dolazi iz Egipta, sada smo u pregovorima oko garancija osiguranja i to je odlična prilika da se Srbija nađe u centru pažnje celog regiona.

Zar nije, onda, šteta što neki naši nastupi u svetu prolaze prilično anonimno. Na Sajmu knjiga u Beču, na primer, kapitalna izdanja kao što su „Zenit” ili „Heraldika” bili su skoro potpuno nevidljivi. Kakva je strategija Ministarstva u tom pogledu?

Treba voditi računa o tome kako će programi predstavljanja biti koncipirani. Razgovarali smo sa direktorom Sajma u Lajpcigu da Srbija odmah uđe u pripremu za 2011. kada treba da bude počasni gost. Pripreme moraju da počnu odmah a ne da se uoči putovanja setimo da nemamo dovoljno prevedenih knjiga. To je ozbiljan nastup koji podrazumeva i dobar promotivni materijal, kontakte, celovito predstavljanje koje uključuje i turističku ponudu Srbije. Sada smo u Nemačkoj razgovarali da 2011. Srbija bude i partner sajma turizma u Štutgartu. U Nemačkoj, mediji izveštavaju o onome što je lokalna stvar. Kako ćemo mi, onda, kao mala kultura, mali jezik, da se probijemo na to tržište ako nemamo dobru energiju koja će da spoji različite oblasti i usmeri ih tako da budemo primećeni?

Kada govorimo o načinu predstavljanja ohrabrujuće je to što se ušlo u neku vrstu stabilnog predstavljanja. Važno je da se aktivnosti našeg Ministarstva dobro planiraju. Mnogi nastupi se dešavaju po principu afiniteta. Ne može se nešto što je prijemčivo za publiku u Nemačkoj, automatski prenositi na publiku u Španiji, na primer. To je druga vrsta javnosti. Postoje autori koje nemačka publika zna – Velikić, Tišma, Kiš, Andrić". Drugi autori kao što su Radoslav Petković ili Goran Petrović imaju perspektivu u Francuskoj.

Treba da tražimo profil književne orijentacije koji je uvažen u tim zemljama i koji tamošnji izdavači prepoznaju.

Mi imamopisce koji „ne prelaze granice” ne zato što nisu dovoljno dobri nego zato što publike u određenoj zemlji tu vrstu literature ne razume. Postoje stvari za domaću upotrebu, ali i one koje imaju eksportnu vrednost.

----------------------------------------------------------

Emocije me vezuju za Narodno pozorište

Šta je za Vas bio najveći problem kada ste bili na čelu Narodnog pozorišta?

Došao sam na čelo Narodnog pozorišta kada je tamo bio štrajk i kada je trebalo pokrenuti jedan novi proces. Napravili smo dinamičnu repertoarsku koncepciju, potpuni zaokret. Radili smo u uslovima bombardovanja; za 77 dana odigrano je više od 100 predstava u nenormalnim uslovima. Imam mnogo emocija kada govorim o Narodnom pozorištu. Mi smo tada ostvarili racionalizaciju: jedan broj ljudi je otišao u penziju, pa je tada bilo 670 zaposlenih. Posle mog odlaska došlo je do prijema novih ljudi, što jeste dobro za širenje ansambala, ali treba voditi računa o postojećem umetničkom potencijalu . I, ne zaboraviti tehničke službe i umetničke zanate, ljude koji treba da dobijaju svoju afirmaciju u toj kući.

Marija Đorđević – Anđelka Cvijić

[objavljeno: 20/03/2009]

Nastavak na Politika...