Izvor: Politika, 06.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sport, rase i Mandela
Novi film Klinta Istvuda „Nepobedivi”, sa Morganom Frimenom i Metom Dejmonom, uskoro i na beogradskom Festu
Ovo je film o sportu, rasama i Mandeli – najkraći je opis „Nepobedivih” (Invictus), najnovijeg filma jednog od poslednjih živih „holivudskih dinosaurusa”, legendarnog glumca i reditelja, plodotvornog i istrajnog Klinta Istvuda.
Na ovaj način, uz dodatak da je ovo i film koji „obaveštava svet o istoriji borbe jedne zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njenom trijumfu”, i južnoafrički mediji su sve do skora objašnjavali svojim čitaocima o čemu je zapravo reč, ukazujući im da ne treba da budu nezadovoljni činjenicom što najvoljenije figure iz novije istorije ove zemlje tumače Amerikanci.
Izvesna doza nepoverenja i sumnje trajala je samo dok se film nije pojavio pred gledaocima, dok nisu izašle i prve povoljne kritike, osvojene nominacije za „Zlatne globuse” i dve za Oskara. Od tada, Istvudovi „Nepobedivi” postao je film o kojem se rado piše i govori i to ne samo na „crnom kontinentu” ili u SAD. Prepoznate su suštinske vrednosti drame epskih razmera, nastale na osnovu inspirativne knjige novinara Džona Karlina „Playing the Enemy” (scenaristička adaptacija Entonija Pekama), izvanrednoj priči o istinitom događaju vezanom za Svetski kup u ragbiju 1995. godine u Južnoafričkoj Republici.
Istorija je tada zabeležila da je, posle gotovo 50 godina apardhejda, novoizabrani južnoafrički predsednik Nelson Mandela pokušao da iskoristi ovo svetsko prvenstvo ne bi li međusobno približio i ujedinio svoj, rasnim razlikama, podeljeni narod. Mandela je, naime, bio svestan da je uprkos njegovom izboru na čelo zemlje, Južnoafrička Republika ostala i rasno i ekonomski podeljena, da su netrpeljivosti još uvek žive. Verujući iskreno da ljude može ujediniti kroz univerzalni jezik – sport, Mandela se udružio sa kapitenom ragbi tima „Springboks” Fransoa Pienarom, kako bi zajedno poveli borbu za ujedinjenje. Ragbi kao sport i ekipa „Springboks” bili su miljenici belaca ali i objekt duboke mržnje južnoafričkih crnaca. Mandela jeste postao šampion ovog tima, ali je zauzvrat od „Springboksa” tražio da postanu šampioni za sve Južnoafrikance.
Televizijske kamere širom sveta, zabeležile su trenutke na finalnoj utakmici kada Mandela, u nacionalnom dresu, glasno bodri svoju momčad u kojoj je jedini crni igrač tada bio Čester Vilijams, okružen masom takođe razdraganih gledalaca kojima dominiraju belci. Južna Afrika je tada osvojila svetski kup, a borba Mandele i Pienara na čelu „Springboksa” pokazala se kao uspešna.
Svi detalji ovog istorijskog događaja Istvud je zabeležio u svom filmu, odabravši za ulogu Mandele, u ranim danima njegovog predsedničkog mandata – Morgana Frimena, a za ulogu Fransoa Pienara – Meta Dejmona (ostatak glumačke ekipe čine uglavnom južnoafrički glumci, a među tumačima likova samih ragbi igrača našao se i Istvudov sin Skot).
– Sam Madiba (tradicionalno klanovsko ime po kojem je Mandela poznat, prim. aut.) je još svojevremeno tražio da ga ja portretišem u filmu – izjavio je nedavno Morgan Frimen ukazujući da je dugo tragao za pogodnim scenarijem i da ga je konačno pronašao zapravo u knjizi Džona Karlina.
– Bio sam svestan odgovornosti koju ovakva uloga nosi, pogotovo u kontekstu činjenice da ja tumačim Mandelu iz perioda kada je on sučeljen sa izazovom da je postao vođa dugo ugnjetavane crnačke većine ali i njenih bivših, belih ugnjetavača. Najveći izazov mi je bio da zvučim poput Mandele, sve ostalo je bilo lakše: način njegovog hoda, njegovi tikovi, gestovi. Nisam imao nikakav skriveni cilj, nikakvu ideologiju u interpretaciji. Samo sam želeo da ga prikažem što stvarnije. Mislim da se cilj i poruka kriju u samom scenariju. Na meni je bilo samo da naučim tekst – kaže Frimen.
Met Dejmon kaže da je kao Fransoa Pienar, koji uz Madibino ohrabrivanje vodi „Springbokse” do pobede, izuzetno inspirativan lik, a da je sam Istvudov film sjajan podsetnik svima na svetu „da ukoliko poslušamo glas vlastitog 'dobrog ja' , onda postoje kreativna i prava rešenja za vrlo teške probleme”. Glumac priznaje da mu je, umesto savladavanja južnoafričkog akcenta i razvijanja mišića, veća briga bila sopstvena visina.
– Prvog dana kad sam stigao u Južnu Afriku, Fransoa Pienar me je pozvao u svoj dom na gurmansku večeru koju je sam spremio. Kada mi je otvorio vrata, ugledao sam veoma visokog čoveka, pa sam ga odmah sa najlepšim osmehom uveravao kako na platnu izgledam mnogo viši – kaže Dejmon dodajući da mu je čast što učestvuje u filmu koji ima veliku društvenu vrednost, kao i da mu je velika briga bila da svojom izvedbom i fizičkom spremom „ne osramoti Pienara, jer je to njegov život”.
I Frimen i Dejmon konstatuju da su primetili sličnosti između Mandele i samog Klinta Istvuda. I jedan i drugi su gospodari svoje sudbine i kapetani svojih duša, kažu oni. Film „Nepobedivi” naći će se na repertoaru beogradskog Festa 27. februara.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 07/02/2010]
