Izvor: Blic, 29.Maj.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sporne mnoge odredbe

Juče je u Skupštini Srbije održano javno čitanje zakona o kulturi koji je prošao Vladu i treba da uđe u skupštinsku proceduru. Skup je otvorila predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović. Ovu raspravu inicirao je skupštinski Odbor za kulturu, a prisustvovali su, i učestvovali, brojni predstavnici ustanova kulture i umetnici.

Tamara Vučković i Branko Cvejić

Rasprava je počela uvodnom rečju Predraga Blagojevića, sekretara Ministarstva kulture. Potom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su se pojedinci javljali za reč, a većina njih se osvrnula na članove zakona koji predviđaju angažovanje (zapošljavanje) umetnika na tri godine, što je, kako su napominjali, teško primenjivo u praksi, diskredituje umetnike u odnosu na druge koji su zaposleni u ustanovama kulture i u suprotnosti je sa Zakonom o radu. Brojne primedbe su se mogle čuti i kada je reč o Nacionalnom savetu jer je, istaknuto je, preglomazan i pogrešno strukturiran, zato što obuhvata vrlo malo ljudi iz kulture, a ima veliki broj članova iz Univerziteta, SANU, verskih zajednica" Po rečima većeg broja onih koji su govorili, sporna je odredba koja se tiče odnosa upravnih odbora i direktora institucije kulture, jer je UO nadređen direktoru u odlučivanju, a nema odgovornost u sprovođenju. To takođe podrazumeva da UO moraju biti sastavljani od ljudi usko vezanih za struku.

Ivan Tasovac je, između ostalog, rekao da je neprimereno da, kako to u zakonu stoji, Vlada određuje, odnosno utvrđuje ustanove kulture od nacionalnog značaja: „Ovo nije zakon o kulturi nego zakon o Ministarstvu kulture koje skida odgovornost sa sebe prebacujući je na direktore, upravne odbore" a zadržava pravo nadzora”.

Među brojnim govornicima koji su isticali da zakon koncentriše moć u ruke Vlade i Ministarstva je i Mihajlo Vukobratović koji je rekao: „Član 79 kaže da Ministarstvo vrši nadzor nad radom ustanova. Svim? Kako? Da li to znači da, na primer, završni račun ustanova treba da preda svom osnivaču ili ministarstvu? Takođe je, kao i više drugih govornika, zapazio da je ovaj tekst zakona pred skupštinskom procedurom, a da se o njemu nije javno raspravljalo, a različit je u odnosu na verziju koja je pre više od godinu dana prošla javnu raspravu.

Svi su izrazili zadovoljstvo zbog upriličene rasprave, složili se da je zakon više nego neophodan, ali da i ne treba dozvoliti stvari koje će se kasnije „olupati o glavu”. A u kratkoj pauzi za kafu, neformalno su se mogle videti dileme i zapitanosti oko tzv. nacionalnih penzija i privatizacije u kulturi. Jer, član 14 zakona kaže: „Vlada može dodeliti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku (") za vrhunski doprinos u kulturi”; što se tumači da i ne mora. U zakonu nema odredbi koje se tiču privatizacije, mada ih je u prethodnim verzijama bilo, što je izazvalo sumnju da će ustanove, budući da su nezaštićene zakonom, po tom pitanju potpasti pod neki drugi zakon i time biti ugrožene. Osim evidentnog raspoloženja što će kultura konačno dobiti svoje zakonske okvire, prisutni su pozdravili i činjenicu da će uskoro biti upriličeno još jedno ovakvo javno čitanje.

Ministar kulture Nebojša Bradić nije prisustvovao ovom javnom čitanju.

Nastavak na Blic...

Danas: Zakon o kulturi u proceduri