Izvor: Blic, 20.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor oko sahrane Česlava Miloša
Spor oko sahrane Česlava Miloša
Konzervativni katolički krugovi u Poljskoj stvaraju probleme oko izbora mesta, na kojem će biti sahranjen dobitnik Nobelove nagrade za književnost Česlav Miloš.
Stalno odlaganje odluke o sahrani objašnjava se kao čin odmazde za antiklerikalno ponašanje ovog velikog pesnika u periodu pre Drugog svetskog rata i u prvim godinama komunističke vladavine.
Veliki poljski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade 1980. godine, umro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je 14. avgusta u 93. godini, u svom domu u Krakovu.
Miloš se vratio u Krakov nakon pada 'gvozdene zavese' posle gotovo 30 godina života u egzilu, provedenih u Francuskoj i SAD. U periodu života u egzilu postao je simbol disidenata protivnika komunizma.
Klerikalni 'Naš dnevnik' propratio je vest o smrti nobelovca isključivo tendenciozno intoniranim podacima, u kojima se konstatuje da je Miloš više godina bio 'komunistički diplomata', koji se zalagao da Poljska postane 17. republika Sovjetskog Saveza.
List mu takođe pripisuje da je tražio da se zabrani štampanje Biblije tvrdeći da je to 'knjiga sa okrutnim i krvavim sadržajem', kao i da je sveštenika Maksimilijana Kolbea (nedavno proglašenog za svetog) optuživao za inspirisanje antisemitske kampanje.
Vlasti Krakova prvo su predlagale da pesnik bude sahranjen u Aleji velikana na gradskom groblju, ali je grupa uglednih Poljaka predložila da se posmrtni ostaci Česlava Miloša polože u 'Kriptu zaslužnih' koja se nalazi u paulinskom manastiru na krakovskoj Skalki.
U ovoj crkvenoj kripti su sahranjeni veliki poljski pisci i umetnici, među kojima Jan Dlugoš, Stanislav Vispjanjski, Jacek Malčevski i Juzef Ignaci Kraševski. (Beta)
