Izvor: Politika, 27.Okt.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor oko logotipa
Rad Mirka Ilića, autora ovogodišnjeg vizuelnog identiteta salona, zapravo je neovlašćen redizajn mog logotipa iz 2008. tvrdi dizajner Andrija Nikačević
Deo vizuelnog identiteta Oktobarskog salona 2011.
Veliko slovo „O” sa kvadratom pored predstavljaju logotip Oktobarskog salona od 2008. godine. Krug sa kvadratnom rupom i kvadratom pored predstavljaju deo vizuelnog identiteta za ovogodišnji 52. Oktobarski salon, koji je u toku.
Našem listu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javio se Andrija Nikačević, koji je, kako kaže, kreirao prvi logotip pre tri godine (kao tadašnji art direktor firme „Sači i Sači”), tvrdeći da je rad Mirka Ilića, autora ovogodišnjeg vizuelnog identiteta, zapravo neovlašćen redizajn njegovog originalnog rešenja, čime su prekršena njegova autorska prava.
– Na moje veliko iznenađenje, uoči otvaranja ovogodišnjeg Salona na veb-sajtu Mirka Ilića osvanulo je redizajnirano originalno rešenje logotipa Salona za koji Ilić tvrdi da je novi logotip Salona čiji je upravo on autor. A reč je, zapravo, o neovlašćenoj preradi mog autorskog dela, što je izričito zabranjeno zakonom. Odmah sam reagovao. I pored višestrukih opomena da je svako javno objavljivanje pomenutog redizajna jasna povreda zakona o autorskim pravima Oktobarski salon (čiji je organizator Kulturni centar Beograda) započeo je sa objavljivanjem kataloga, bilborda, internet vesti i ostalih medijskih izdanja sa neovlašćenim redizajnom i to kontinuirano nastavlja da čini. Osim toga, ni u jednom novopublikovanom materijalu se ne navodi da sam ja autor originalnog logotipa, kaže Nikačević, dodajući da mu je pre oko godinu dana bila preneta sugestija Mirka Ilića da logotip Salona izmeni na način na koji je on ove godine zaista izmenjen. On to tada nije prihvatio.
Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, ne spori da je razgovora između UO Salona i Nikačevića bilo ali naglašava:
– Kroz dokumentaciju smo došli do saznanja da ne postoji nikakav autorski ugovor između Andrije Nikačevića i Kulturnog centra Beograda, naprotiv, znak je tada rađen sponzorski od strane „Sačija” u kojem je Nikačević bio zaposlen. Pri prvim kontaktima sa njim tražili smo da dostavi bilo kakav dokaz o svom autorstvu, odnosno, pisani autorski ugovor, koji se jedino po zakonu tretira kao dokaz. Posebno, jer je delo rađeno u okviru radnog odnosa.
Nikačević na to kaže da o tome da je on autor logotipa iz 2008. postoje dokazi i u obliku priloga na internetu, ističući da je nepostojanje ugovora veći problem za Salon nego za njega lično, jer se ispostavlja da zapravo nema ni prvobitne saglasnosti o korišćenju znaka. On je, istovremeno, dodao da je kao autor nosilac moralnih autorskih prava, koja su nesporna i ne mogu da se otuđe.
– Autorsko delo je postalo autorskim činom objavljivanja i niko nema prava da ga neovlašćeno menja, bez obzira na to da li ugovora ima ili nema. Svaka izmena mog autorskog dela mora da bude na moju pismenu saglasnost. U poslednje tri godine, do ovog salona, nikad nije prerađivan moj logotip, već je korišćen u originalu, dok je vizuelni identitet svakog Salona nezavisno kreiran.
Međutim, za Miu David je pozivanje na povredu moralnih autorskih prava neosnovano, jer, kako ponavlja, Nikačević do sada UO Salona ničim nije dokazao da je autor znaka.
– Želeli smo da izbegnemo bilo kakvu konfliktnu situaciju. Svake godine bira se dizajner koji je deo autorskog tima i koji ima zadatak da uradi čitav vizuelni identitet u okviru kustoske koncepcije salona. Sporni znak predstavlja samo segment vizuelnog identiteta rađenog za ovu godinu. U slučaju da Nikačević i dalje smatra da su njegova prava povređena spremni smo da uđemo u sudski spor. U koliko do sudskog spora dođe sve navodne promene koje spominje će biti predmet veštačenja. Smatramo da svaka rasprava preko medija na ovaj način predstavlja jeftin senzacionalizam i skretanje pažnje sa onoga što je suština Oktobarskog salona.
„Politika” je, na kraju, pokušala da dobije komentar i od Mirka Ilića, ali nam je on odgovorio da će na temu koju smo mu pomenuli javno govoriti samo preko svog advokata.
M. Dimitrijević
objavljeno: 28.10.2011.
