Izvor: Blic, 22.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spavaća kola
Spavaća kola
Mi smo svi skloni da češće nešto kritikujemo, nego da pronalazimo dobre strane naše stvarnosti. Staviš ruke u džepove i vrebaš propuste. Kakvo zadovoljstvo!
Ovih dana sam putovao poslovno za Budimpeštu u jednom pravcu dnevnim vozom, a u drugom spavaćim kolima. U oba pravca putovao sam svetski, i to u našim vagonima.
Sedeo sam do Budimpešte na svom numerisanom mestu, pio kafu kojom me je ponudio ljubazni kondukter, čitao, ćutao, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kraj mene nije sedeo neko ko bi, uz hladno pečeno pile, pričao svoju tužnu priču. Zapravo, nije sedeo niko.
U povratku, bilo je još lepše. Na noćni voz sam stigao na vreme posle kratke predstave. I ušao u najlepša spavaća kola otkako putujem, a putujem već dugo.
Sve je bilo u belom, zidovi, postelja, slavina, i to u modernom dizajnu. Malo sam se namučio dok sam pronašao vešalice. Morao sam da pozovem ljubaznog domaćina spavaćih kola. Bile su prikrivene iza nekog zida da ne smetaju. Osvetljenje je moglo da se izabere - hoćeš punu svetlost, pališ sve prekidače, hoćeš štimung, biraš kombinaciju. Čita ti se, nad glavom postoji diskretna sijalica tačno upravljena na knjigu.
Jedino što je dosadno je što pregled pasoša na granici pada negde oko tri sata ujutro. Naši su brzi. Mađar predugo zagleda u pasoš i nešto ga grebe. Šta li to radi! Mislio sam već da delujem sumnjivo, kad me domaćin, posle kratke posete naše pasoške kontrole, utešio. Reče da i njemu tako dugo zagleda pasoš, iako se bar dvaput nedeljno viđaju. Jedino mu ne grebe pasoš. Savestan čovek, šta ćeš!
Pričao sam nekim prijateljima kako sam prijatno iznenađen našim spavaćim kolima. Rekoše da su negde čitali da je taj voz dobio i neku međunarodnu nagradu. Baš lepo!
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
