Izvor: Politika, 20.Jan.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španski Servantes sa nobelovcem na čelu
Nobelovac Mario Vargas Ljosa mogao bi da postane predsednik španskog Instituta Servantes, ako prihvati ponudu tek oformljene nove vlade desnog centra u Madridu. Peruanski pisac, primio je špansko državljanstvo još 1993, i od tada deo svog života provodi u Madridu. Ako pristane da stane na čelo centra Servantes, koji širi špansku i latinoameričku kulturu po celom svetu, Vargas Ljosa će kao predsednik biti pošteđen tehničkih i organizacionih poslova, tako da će i dalje imati vremena za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pisanje.
Institut Servantes otvorio je „kulturne ambasade” u 44 zemlje na svih pet kontinenata, i nema nameru da ih zatvara uprkos alarmantnoj dužničkoj krizi, u Španiji. U Beogradu je Servantes zvanično otvoren decembra 2004, u Knez Mihailovoj ulici, na mestu gde je pre intervencije NATO-a bila Američka čitaonica. Promoviše zajedničko hispanoameričko kulturno nasleđe, priređuje izložbe, organizuje predavanja, projekcije filmova, ugošćuje umetnike… Španski jezik spaja iberijsko poluostrvo sa nekadašnjim kolonijama na drugoj obali Atlantika, pa se kultura nekadašnjeg kolonizatora prožima sa umetničkim dostignućima latinoameričkog kontinenta.
Kao jedan od najvećih živih pisaca latinoameričkog književnog buma, majstor jezika kojim se služio pisac Don Kihota, Vargas Ljosa, je idealan čelnik globalnog Servantesa. Pisac „Jarčevog slavlja”, do sada najpotpunije literarne anatomije jedne latinoameričke diktature, nedavno je primio i treće državljanstvo. Osim španskog i peruanskog, sada ima i pasoš Dominikanske Republike, čiju je blisku istoriju u vreme vladavine Truhilja, preveo u roman i učinio je globalno dostupnom. Uz pisanje romana, za šta je odlikovan najvišom nagradom za književnost, Vargas Ljosa često učestvuje u političkim i ideološkim polemikama, o čijem kvalitetu postoje oprečna mišljenja.
Ljosa bi učinio veliku uslugu Madridu, ukoliko bi se odlučio da prihvati ovo nameštenje, danas kada kriza opasno sužava manevarski prostor za širenje uticaja prezaduženih zemalja. Poput Britanskog saveta, Francuske alijanse, Gete instituta, Servantes je u stanju da kao kulturna institucija, širi dalekosežnije, dugoročnije, i uticajnije poruke, nego što to mogu da učine politički ili ekonomski autoriteti.
Madrid takođe ima u vidu da bi umetnički ugled Vargasa Ljose podstakao preko potrebni smisleni optimizam, bez čijeg postojanja neće biti moguć ni ekonomski ni politički oporavak. U skladu sa tom idejom vlast sada polemiše treba li Institut Servantes da se vrati u domen Ministarstva kulture, spojen zbog štednje, sa Ministarstvom obrazovanja i sporta, ili da ostane pod jurisdikcijom spoljnih poslova, kako je to slučaj sa nemačkim i francuskim kulturnim centrima. Dok zastupnici umetničke čistote, ne žele da se kultura upotrebi u političke svrhe, dobar deo nove vlade smatra da su centri Servantesa po svetu, idealno sastajalište za promociju širih interesa – političkih i ekonomskih pre svega. Argumenti španskog ministra spoljnih poslova Hose Manuela Garsije Margalja su da i ostale zemlje drže kulturne centre pod jurisdikcijom spoljne politike. To je kako kaže Garsija Margaljo najbolji način da slika Španije u inostranstvu „zadrži koherenciju” između kulture, trgovine, diplomatije i politike razvoja. U vreme kada je država zaokupljena naporima da se izbori sa ogromnim ekonomskim teškoćama, izgleda da Madrid ne planira da seče zdravu granu na kojoj stoji. Tako, za sada, nije predviđeno gašenje Servantesovih centara po svetu. Na njih se iz budžeta izdvaja oko sto miliona evra godišnje, ali je korist nemerljiva novcem.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 21.01.2012.
