Izvor: Blic, 20.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spanks
Jedan od najefikasnijih načina da prevaziđete neprijatnosti i ograničenja delovanja na srpskoj sceni jeste da se ponašate kao da ona ne postoje. Da stvarate i delujete kao da ste deo neke normalne situacije u kojoj vrednosti bivaju prepoznate, podržane i, logično, učinjene profitabilnim na umetničkom, komunikacionom i materijalnom nivou.
Takav stav nije odbacivanje realnosti, nego svesna, plemenita intervencija usmerena na njeno preoblikovanje. Bez smešnih & tužnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tržišnih kalkulacija, s pogledom pravo u oči potencijalne publike.
Ako ste bili na promociji beogradskog trija „Spanks" prošle nedelje u Kinoteci, verovatno znate o čemu govorim. Pet numera uživo izvedenih, punom snagom i čvrstim uverenjem, izazvalo je salve iskrenog aplauza, kakve odavno nisam imao prilike da čujem.
Kurtoazni aplauzi prepoznaju se s lakoćom: dovoljno ih je uporediti sa onim čemu su upućeni. „Spanks" su izazvali sasvim drugačiju reakciju, što je ozbiljan kompliment, s obzirom na to ko je sve bio u publici. Radost prepoznavanja jednostavno je eksplodirala spontanošću koja govori mnogo više od eventualnih verbalnih komplimenata. Čime je ovaj beskompromisni hardrok trio to zaslužio?
Odgovor se, kao i obično, krije u pitanju: upravo utemeljenom beskompromisnošću i odlučnom, stilski čistom prezentacijom relevantnog materijala. Ovo, uzgred, nije prva inkarnacija „Spanksa", ali je vrlo moguće da će, bar za dogledno vreme, ostati poslednja.
Formirana je kada se bubnjaru Ivanu Ivačkoviću i gitaristi Radetu Bogdanoviću na promo EP-ju „Reason To Live" u ulozi kompozitora, pevača i producenta pridružio basista Filip Milanović. Razboritom odlukom da Rade Bogdanović - koji se, ako već nije, može pretvoriti u iznenađenje sezone - preuzme vokale okončano je svojevrsno „odrastanje u javnosti" ovog vanserijskog sastava i otvoreno je poglavlje opravdano samopouzdanog osvajanja, definisanja i učvršćivanja već u ovom trenutku zaslužene pozicije.
