Izvor: Blic, 23.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija - pogled sa strane
Španija - pogled sa strane
Galerija Matice srpske, Novi Sad
Nakon predstavljanja u Beogradu, u Novom Sadu je u toku značajna izložba dela umetnika 20. veka koja ilustruju susret dve kulture, španske i naše. Organizatori izložbe pod nazivom 'Španija: pogled sa strane' i zbornika tekstova su Institut 'Servantes' i Katedra za istoriju moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. U postavci nije reč o mapiranju direktnih uticaja iberijske kulture na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srpsku umetnost, već o ličnim doživljajima Španije, njenih predela, istorije, arhitekture, slikarstva jer je upravo to bliže istini...
Publika je u prilici da vidi kako je Mića Popović, ne bez ironije, naslikao Brozove, kao i Goja porodicu Karla IV, i da se priseti njegovog 'Autoportreta' iz 1947. godine, kada je, ne slučajno, umetnik svoje lice sakrio ispod maske, kao na Gojinom 'Karnevalu'. Tu je i daleka reminiscencija Gojine 'Nage Maje', 'Ležeći akt' (1977) slikarke Ksenije Divjak koja je hodočasnički obilazila Španiju pa otuda i njen španski, morski pejzaž. Milena Pavlović-Barili takođe je izučavala španske majstore, što se i odrazilo u njenoj umetnosti. Izložba skreće pažnju i na enformel Tapijesa i Branka Protića, na Đorđa Andrejevića Kuna, impresioniranog Gojom, inače vojnika internacionalnih brigada u Španiji. Razrađene su moguće paralele Goja - Dobrović, Pikaso - Lubarda, premijerno su izložene fotografije nadrealiste Nikole Vuča 'Iz španskog albuma' (1911), a prisutna su i dela Petra Palavičinija, Branka Popovića i drugih autora.
Izložba je lep primer saradnje među institucijama, pruža danas redak direktan kontakt sa muzejskim delima i poučava gledanju umetničkog dela. U projekat se uključila i Akademija umetnosti u Novom Sadu, čiji su studenti 3. godine ovim povodom izradili niz uspešnih plakata.
Anestezija
(Branislav Stanojević, Koma, Zograf, 2006)
Junak romana nije poverljiv i otvoren narator: on se ispoveda, ali krije ranu na duši zbog koje je, još od detinjstva, primoran da mrzi oca, prezire majku i pokušava da pobegne od stvarnosti (porodice, zavičaja). On podnosi (svoj) život samo kada je pod 'anestezijom' od opojnih droga; ali, privremeno, agonično uživanje u iluziji vlastite snage i hrabrosti, pretvoriće se u trajnu smućenost razuma i duha, zbog koje junak više nije sposoban da se promeni i skrene sa puta samouništenja.
Ne smirujući se, on luta svetom kao običan i često hapšen lopov, koji 'rešava' probleme jezivim bahanalijama (samozaboravom), pravu ljubav traži među bludnicama i, nesrećan, pokušava da kupi uvažavanje i prijateljstvo od kriminalaca i narkomana. Ali, iako je pokvaren, otpadnik i od ljudi i od zakona, on nije zlikovac; sposoban za odanost i trpljenje, on je skeptik koji pažljivo čita hrišćanske mislioce (savremene starce, Dostojevskog), osuđuje sebe zbog onoga što (nastavlja da) radi i misli da je nedostojan, tantalovski žuđenog, oproštaja i ljubavi. Vest o smrti jedine voljene, a mučki izneverene žene i deteta (blagoslova) u njenoj utrobi, nateraće junaka da, kroz blesak samospoznaje, ugleda svoj život kao mučno i ponižavajuće padanje niz (Danteove) krugove pakla u kojima je, zamenjujući dušu telom, uprljao i obesmislio sve čega se dotakao.
Parodiranje memoarskog i putopisnog žanra proističe iz pokajničke potrebe junaka-pripovedača da 'raskrinka svoju lažnu veličinu'; kao priča iz začaranog sveta kriminala, koji ima sopstveni jezik i pravila, ovaj roman je jezovit i grozan, a kao dokument o patničkoj težnji ka smislu i smirenju, potresan i strašan.
