Izvor: Blic, 02.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solarna energija za slike_arhiva
Solarna energija za slike_arhiva
Norman Foster jedan je od prvih arhitekata u svetu koji je promovisao novi vid projektovanja institucija kulture. Njegova ideja podrazumeva ne samo one struke koje su i do sad figurirale u izradi planova, već i energentskog konsultata. Ubacivanjem svih relevantnih podataka u softver performans i praćenjem promene klimatskih uslova tokom samo godinu dana dobija se kompletna slika 'života' budućeg muzeja.
Ovakav konačan dokument, između >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostalog, podrazumeva i uštedu energije prilikom ubacivanja svežeg vazduha. (Jer nije isto ako je u galeriji hiljadu posetilaca ili samo jedan.) Solarna energija, energija vode, kao u slučaju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koji je nadomak Dunava, energija zemlje, pa čak i ogledala ili venecijanera, mogu se u tolikoj meri iskoristiti da se za samo nekoliko godina postignu zapanjujući efekti uštede, recimo struje. Projekat jeste skup, ali se isplati. Za sad muzeja koji su prešli 'na štednju', ima ukupno devet u svetu: Arheološki muzej u Delfima, Bardini u Firenci, Nacionalni arheološki muzej u Lisabonu, Muzej moderne umetnosti u Kistinehamu (Švedska), Etnografski muzej u Ljubljani, Muzej Pompeji, Berkli muzej, Fort Vort muzej (Teksas), Sagava art muzej (Japan)... Energetska efikasnost i održivost u revitalizovanim i novim zgradama muzeja jeste zapravo projekat specijalnih efekata koji je već zaživeo pod okriljem Evropske unije,a trebalo bi da traje do 2004. godine, s posebnim akcentom na smanjenje ugljendioksida.
Budući da MSU u Beogradu očekuje temeljna rekonstrukcija ili u najmanju ruku veoma skupa sanacija, jer zgrada ne samo što nema dovoljno struje, prirodnog svetla, što prozori ne dihtuju, a vlaga se spušta niz zidove, te se u krugovima stručnjaka često može čuti da je ovaj muzej gutač enormne energije, kao i činjenice da je onda kada je podignut (početkom šezdesetih) bio 14 godina ispred svog vremena, inž. Ranko Božović i prof. Marija Todorović izložili su nedavno zanimljive ideje kako 'spasti' zgradu i samo za par godina skinuti je u dobroj meri sa prevelikog tereta za zajednicu.
Za izradu tzv. integrisanog projekta MSU, naravno, potrebno je kako smo od stručnjaka saznali 'samo' par stotina hiljada eura. Iako ova suma mnogima zvuči megalomanski, kada se uzme u obzir inicijativa EU, ona nije nedostižna. Potrebno je opet 'samo' uraditi valjan projekt i konkurisati za jednu od donacija, a njih je od nacionalnih (državnih), preko međuvladinih, do privatnih, ipak dovoljno da bi se već sada moglo stati u red. Posebno, ne zaboravljajući da je građevina arh. Ive Antića i arh. Ivanke Raspopović, jedina sa ovog područja našla svoje mesto u enciklopediji svetske arhitekture. Samo da se ne desi, čega se mnogi s pravom pribojavaju, a što je čest slučaj nakon 5. oktobra, da donatori stignu sa ponudom, a projekta nema. Zid između onoga što većina zna da treba uraditi i pitanja kako to izvesti, valjalo bi konačno prevazići, naravno, u prvom trenutku, uz pomoć države, ako hoćemo da gazdujemo svojom kulturnom baštinom u duhu vremena. M. Marjanović
