Izvor: Press, 30.Okt.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Softver ne ubija muziku
Avi Nisim i Lior Perlmuter iz najpoznatijeg svetskog goa trens dua „Astral prodžekšen" ponovo gostuju u Beogradu.
Ovoga puta održaće veliku žurku pod nazivom „Retro set", 3. novembra u Magacinu „Depo". Često dolaze u srpsku prestonicu - jednu od njihove tri omiljene metropole; druge dve su Tel Aviv i Nju Delhi.
Dvojici proslavljenih Izraelaca u Beogradu se dopada Sinagoga u centru grada, blizina reka, hrskavi falafel koji se kupuje na ulici, novobeogradski >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << splavovi-restorani, žurke do rane zore...
Avi: Oduševljeni smo kulturom i istorijom Srbije i Beograda. Međutim, uživamo i u tome što je ovo i grad zabave. Brojne žurke se održavaju svako veče, izvrsni restorani su uvek puni. To je nešto kao identifikaciona mapa Beograda. Žurke na brodovima i u art depoima su „goa trens vrelina iz snova" (smeh)...
Da li je mit ili istina da prve velike tehno žurke u Evropi nisu mogle da se zamisle bez vas?
Lior: Tačno. Bili smo na prvim masovnim rejvovima koji su krajem osamdesetih startovali širom Engleske, Nemačke i Izraela. Kasnije su velike tehno žurke preovladale kao glavni vid zabave na Ibici i u najpoznatijim letovalištima. Dešava nam se da posle burne celonoćne žurke nastavimo čilaut u jutarnjim časovima, a potom produžimo do podneva.
Apsolutni ste inovatori po pitanju uvođenja softverskog audio-inženjeringa u produkciju muzike. Smatrate li sebe osnivačima podžanra goa trens?
Avi: Inicirali smo soničnu mikroteksturu „trens patern", ako tako mogu da kažem, aproksimativnog tempa između 125 i 150 bitova u minutu. U početku niko nije imao precizne nazive za najnovije podvrste plesne muzike. A onda su britanski novinari „kodifikovali" čitav niz novih odrednica...
Lior: Da, da... novi tehno, eksperimentalna elektronika, esid haus... I tako se došlo do termina „trens". Mi bismo još precizirali „izraelski i indijski trens", odnosno „goa trens", kada je reč o autorskoj muzici „Astral prodžekšena". U fraziranju melodija koje komponujemo nalaze se brojni uticaji, najviše tehno, pop, klasika i jevrejska etno i religijska muzika.
Da li kod di-džejeva prekomerna „idolatrija" tehnologije može da ima kontraefekat?
Avi: Savremena muzika gubi instrumentalne prerogative, sve se obrađuje softverski. To je već standard u produkciji muzike, a ne puka pojava. Evo, pitajte sve velike rok sastave. Rik Rubin i „Peperse" finalno pusti kroz softversku „centrifugu" (smeh)... Živu svirku možete da čujete još jedino na koncertima.
Lior: Smatram da uvođenje digitalne tehnologije ne poništava muzičke ideje. Sprega sa tehnologijom ne ponižava muziku. Muzičari koji su slabi na tržištu ideja ne mogu da opstanu oslanjajući se samo na softverske programe za produkciju i dizajn zvuka. Jednostavno, pojave koje se lako plagiraju nemaju veliku perspektivu.
