Izvor: B92, 28.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snimaj, ma šta da se dešava!
Roterdam, nedelja 27. januar
O konceptu potprograma Roterdamerung ste mogli da čitate u izveštajima sa roterdamskog festivala prethodnih godina. Jasno je da kada je odlučeno da festival zadrži oblik glavnog programa podeljenog na nekoliko tematskih i idejnih potprograma iza koga je stajala Sandra Den Hamer, prethodni selektor, jedan od najpopularnijih ne može zaobići.
Nije slučajno što su ove godine među najkvalitetnijim na celom festivalu upravo filmovi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz Roterdamerunga.
Pored filma Appleseed Ex:Machina o kojem je već pisano, do sada su prikazana dva horor filma, koji kao narativni mehanizam koriste upotrebu snimanja iz tačke gledišta protagonista-point of view, a opravdanje je što je u jednom slučaju reč o filmskim studentima a u drugom o TV ekipi koja snima "reality” program pod nazivom "Dok ste spavali”.
Od dva filma, REC je bolji, jer ni u jednom trenutku ne popušta u ritmu, atmosferi straha i paranoje koju gradi. Španski glumci i nefamilijarnost mesta dešavanja, kao i zasićenost gledalaca američkim stilom glume i produkcije čine da sve radi u korist REC-a.
Dok je Džordž A. Romero poznat kao začetnik podžanra horor filma o živim mrtvacima (tehnički nisu zombiji jer je originalni uzrok ustajanja mrtvih bio pad vojnog satelita) kroz koje je bila provučena sociopolitička kritika liberalnog kapitalizma, potrošačkog mentaliteta i rasizma u američkom društvu.
U "Dnevniku mrtvih" poslednjim kadrom i komentarom naratorke koja postavlja pitanje da li ljudi uopšte zaslužuju da prežive katastrofu koju su sam izazvali, Romero to i postiže na upečatljiv način, koji bi mu da ništa ranije nije uradio, svakako garantovao mesto u panteonu horor režisera.
Neizbežan razvoj tehnologije učinio je da akcent kritike bude uperen prema vizuelnim medijima dakle upravo industriji u kojoj autor i radi. Mada ako imate u vidu da je promocija ovog filma rađena u saradnji sa internet portalom za društveno umrežavanje Myspace kao i da se u nekoliko kadrova vrlo jasno vide Alienware PC-ovi, možete iskreno postaviti pitanje da li je i Romero morao da poklekne pred snagom Kreza i Mamona?
Na svu sreću efektan kraj filma ne dovodi u ptanje krajnju metu autorske kritike, nekritičkog gutača medijskih sadržaja.
REC primenjuje drugi pristup. Izolacija i paranoja nametnute od strane policije i zdravstvenih službi u zgradi zadržavaju kako obične građane tako i predstavnike državnog aparata koji su i sami žrtve organizacija u čije ime pokušavaju da održe red među civilima.
Kritika medija identična je izobličenosti opsesivnog fiktivnog autora filma u filmu-Smrt smrti, Džejsona Krida, iz Romerovog Dnevnika u smislu da i TV ekipa insistira da traka mora da teče ma šta da se događa.
Mada, u početku pojava bolesti ima naučno obrazloženje na samom kraju filma uvodi se natprirodni i religiozni motiv koji zapetljava radnju još više i dodaje višeslojnost kao i dodatnu tenziju koja u većini horor filmova ume da padne pred sam kraj.
Naravno prava namera autora da vas dobro zaplaše nikad bolje nije funkcionisala naročito ako se ima u vidu radio drama Blair Witch Project prodata putem internet štosa kao film, istim nekritičkim gutačima medija o kojima govori Romerov film.
Treći film iz programa Roterdamerung koristio je istu narativnu tehniku kao i prethodna dva ali u sasvim drugu svrhu, Dainipponjin je parodija na japanske filmove o čudovištima sa političkom žaokom na samom kraju.
Smotanog japanskog heroja Daia na kraju filma izbavlja iz nevolje i spašava porodica američkih superheroja. Ta scena je u filmu snimljena u stilu japanskih TV serija na istu temu iz 60-ih i 70-ih godina XX veka. sve sa PVC kostimima.
Japan je dakle debeli, tromi, neodgovorni i bespomoćni džin koga iz nevolje moraju da spašavaju detinjasti svemoćni Amerikanci sve vreme kličući MIR!
Poltički podtekst u Roterdamerungu nikad nije bio zabavniji!
Pročitajte više o ovoj temi: Nema mesta za starce, ni za mrtvace
.jpg)
