Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 28.Jul.2009, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snažan debi Vladimira Paskaljevića
BEOGRAD, Američki časopis Verajeti ocenio je srpski film „Đavolja varoš„ kao snažan debi reditelja i scenariste Vladimira Paskaljevića uz uverenje da će naići na dobar odjek ne samo u domaćoj, već i stranoj distribuciju, prenosi Tanjug.
Kako su autori filma saopštili ugledni časopis ocenjuje Paskaljevićevo ostvarenje kao stilizovanu crnu komediju o životu u savremenom Beogradu koji „satiriše moralnu bedu koja se nadnela nad Srbijom“.
Nedeljnik namenjen >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << filmu, pozorištu, televiziji, muzici i tehnologiji, poredeći debi mladog Paskaljevića sa ostvarenjem njegovog oca „Bure baruta“ iz 1998, piše da „film, ujedno divlje smešan i zastrašujuć, apsurdan i verovatan, predstavlja nemilosrdan ekspoze nacionalnog karaktera“.
„Sa učešćem vrhunskih glumaca koji tumače gradske žitelje, čiji životi se prepliću u toku vrućeg letnjeg dana dok se nacionalne teniske zvezde takmiče na važnom turniru, ovaj vispreno struktuiran film bi trebalo da bude uspešan u domaćoj distribuciji sa izgledima i za specijalizovanu stranu distribuciju“, ocena je tog uglednog časopisa.
Verajeti ocenjuje da Paskaljevićev precizno konstruisani scenario razigrano povezuje dramske uloge na neočekivane načine i dok oslikava likove zasenjuje gledaočeve prve utiske, ukazujući u tom smislu prvenstveno na lik biznismena-početnika Borisa (Nebojša Milovanović) i temperamentnog taksiste Rajka (Lazar Ristovski).
„Napravljen za jedva 426.000 dolara (250.000 evra), ovaj divni film duguje svoj ispolirani izgled i profesionalcima koji sarađuju i sa Goranom Paskaljevićem, pa tako oštro čista, precizno ukadrirana HD slika talentovanog Milana Spasića naglašava osećanje slike društva pod mikroskopom, dok montaža koja dinamično prati akciju čine film žestokim u svih 82 minuta“, navodi se u kritici američkog časopisa.
Kako je saopšteno, kritičar Verajetija primetio je i da u Paskaljevićevom ostvarenju, „neobično za balkanski film, nema muzike, osim jezovitog neartikulisanog piska na usnoj harmonici koji se ponavlja i već na uvodnoj špici daje rezonantan ton celom filmu“.
obozavam nadobudne price o biznismenima pocetnicima i taksitima, ko sto rece de niro - lika ne znam a prezime mi nesto poznato, a sta zna dete sta je 250 soma evra ? kako je pocelo tako ce i da se zavrsi ...
