Izvor: Blic, 07.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smeh nas pročišćava
Smeh nas pročišćava
Pripada novoj generaciji španskih reditelja iz devedesetih. Diplomirao je filozofiju.
Njegov omiljeni filmski žanr je crna komedija. 'Ferpektni zločin', viđen na Festu, ogledalo je onoga što mu leži: duhovitost dovedena do besmisla. Aleks de la Iglesija upravo u apsurdu traži zabavu i tim povodom kaže: 'Poruka filma je suvišna. Za moj prethodni film ‘Sudnji dan’ rekli su da nosi antifašističku poruku. Ne smeta mi, naravno, ali poruka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne čini film dobrim. Više volim da se bavim savršenim glupostima, čistom zabavom'.
Aleks de la Iglesija misli da će se film u budućnosti uglavnom baviti lepotom. Pitamo ga zbog čega?
- Ako sam to rekao, tako sam i mislio. (Smeh). Koncept lepote je ipak drugačiji za svakog od nas. On se ne počiva u mozgu nego u srcu i vrlo je kompleksan. Daj bože da lepota bude u dragocenim osobinama, a ne u površnosti, izgledu, modelima kvazi ikona. Mislim da je lik moje Lurdes veoma privlačan, zato što je ona ružna. U svakoj parfemeriji, svuda, prodavačice su lepe, zgodne. Svi to prihvatamo kao neminovnost. Moj film je o ružnoj i lošoj osobi. Želim da razbijem još jednu zabludu u kojoj živimo. Mislimo da oni koji su ružni moraju da budu dobri. Cinična predrasuda! Štaviše perverzna! Njome želimo da kompenzujemo to što je neko ružan. Ružna osoba nije kriva što je ružna, pa je pravimo dobrom. Besmislica! Ona koja zna da nikad neće moći da radi u parfimeriji, mrzi taj oholi svet. I, ona je loša. Koliko nas bi bilo loše kad bismo se našli na testu: na primer, ne verujem da ima mnogo vernih muškaraca koji bi odoleli devojci s nogama od dva metra. Sudim naravno po sebi.
Iglesija kaže da u svakom liku iz njegovih filmova ima nešto i od njegovog. On pati kao i njegova Lurdes, voleo bi da je 'naivno erotičan', ali nije, voleo bi da je montanjarski tip, ali nije.
- Lurdes ima pravu moć u filmu, a ne on (Rafael, lik iz filma). On je uživao u životu, ona je povređivana. Zato ona mora da pobedi, iako koristi etički nedopustiva sredstva (pomaže da se prikrije ubistvo). Lurdes pripada ovom divljem svetu koji pretpostavlja uspeh. On misli da mu je uspeh bogom dan jer je uvek bio na som mestu. Besmislica. Toliko sam ljudi sreo koji se pitaju, oko četrdesete, zašto im je loše krenulo kad su bili korektni. I pogube se. Moja glavna junakinja zna šta je biti gubitnik, i zato hoće samu sebe da pobedi.
Iglesija nam potom pojašnjava svoj stav 'da je smeh oružje za patnju'.
- Nekad se od patnje branimo i oružjem (smeh). Svakako smeh je štit protiv patnje. Pošto i sam dosta patim, uglavnom zbog žena, pokušavam da sve okrenem na šalu. Bog nas je u svojoj okrutnosti kaznio životom koji je pun apsurda i besmisla, ali na svu sreću dao nam je jedinstveno oružje - humor. Zahvaljujući njemu možemo grohotom da se smejemo dok gledamo prokleti pakao. Smeh nas pročišćava. On je privid za sve, za našu patetiku, nedostatak smisla, za sve ono što pokušavamo da uradimo u životu a ne uspevamo. Grci su pogrešili kad su katarzu tražili u tragediji. Vizija moja, a i mog scenariste, je da se katarza nalazi u komediji. Milena Marjanović
