Izvor: B92, 20.Avg.2015, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Lajbah u S.Koreji: Kim Džong Un nije bio tamo
Slovenački bend Lajbah svirao je sinoć u Severnoj Koreji, tačnije u Pjongjangu. Kim Džong Un nije bio na koncertu, ali je bilo 1 500 ljudi. Činjenica da je neko sa Zapada ušao u tu hermetičnu državu (a kad pogledamo i ko) vrlo je intrigantna
Cenzori su, naravno, pustili pipke, pa su izbačene pesme „Koran“, „Eat Liver“, „The Final Countdown“ i „Mount Paektu“, a bio je zabranjen i nastup severnokorejskom devojačkom horu. Drugi koncert, koji je trebalo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << održe večeras, otkazan je "iz tehničkih razloga".
Subverzija „društvenog pokreta“ Lajbah ovog puta je izostala, ali to se može pripisati obećanju članova benda da će „biti pristojni“.
Muzičkim kritičarima prepuštamo kritičarsku palicu, a nas je zanimao fenomen „Lajbah u Pjongjangu“.
O tome smo razgovarali sa našim konceptualnim umetnikom Urošem Đurićem i teoretičarkom medija, profesorkom na FDU dr Divnom Vuksanović.
Uroše, kad ste čuli da Lajbah svira u Severnoj Koreji, šta vam je prvo palo na pamet?
-Na pamet mi je pala činjenica da su od samog početka bili najbolje vođen projekat u savremenoj umetnosti na prostoru Jugoslavije i da je u pitanju vrhunac zamišljenog puta, kada život imitira umetnost.
Da li je i zbog čega značajan njihov nastup u toj zemlji?
Uroš: Značajan je iz više aspekata: pre svega kao potvrda superiornosti koncepta koji traje i aktuelan je već 35 godina. Kao što sam već naveo - imate životnu činjenicu, državu koja je u potpunosti ostvarenje totalitarnog retro-principa i koja se saobražava sa Lajbahovom estetikom u sadašnjem vremenu. Vi nikada do kraja ne znate da li je pozicija Lajbaha kritička ili apologetska, što je tipično nasleđe jezika postmoderne. Osim toga, ne zaboravite da je Lajbah kao deo Noje sloveniše kunsta baštinik projekta NSK države u vremenu koja izdaje sopstvene pasoše. tako da se može govoriti i o međudržavnoj saradnji. Takođe, sama činjenica da su od originalnog kataloga kompanije Mjut koja je harala nezavisnom scenom osamdesetih opstali samo Dipeš mod i Lajbah kao globalne zvezde je zapanjujuće, pogotovo imajući u vidu da je u pitanju bend koji dolazi iz Slovenije, a integrisan je u tržište kojim dominiraju anglosaksonci. Mnoge grupe koje su im bile pandan, kao Skidu 23 i Test department su samo bizarni primerci na smetlištu postpank / indastrijal istorije.
Divna: Lajbah je započeo delovanje u okvirima pokreta "Nova slovenačka umetnost" (Neue Slowenische Kunst), koji je imao svoj likovni (umetnička grupa Irwin) i pozorišni ogranak (Sester Scipion Nasice). Kao jedno od svojih poetičkih načela, Scipioni su koristili retrogardu, nasuprot avangardi, i na tom principu postavili su, na primer, svoju predstavu "Retrogradni događaj Hinkeman". Teatar je, navodno, radio u sklopu modernističke umetničke paradigme, ali ne u avangardnom, već u retro-ključu, što bi, ukratko, značilo, dekonstrukciju prošlosti. U istom maniru delovao je i Lajbah. To je, dakle, pitanje stila i poetike, karakterističnih za određene struje ranog posmodernizma, implementiranog na ovim kulturnim prostorima.
Ovom fotkom najavljuju koncert. Na koji način se njihov kostim i ikonografija uklapaju u socrealizam u pozadini?
Uroš: Poklapa se u potpunosti jer ono u čemu Lajbah pliva kao riba u vodi su retrogradnost i totalitarizam, bez obzira da li je u pitanju levi ili desni ideološki predznak. .
Šta će u SK da se promeni posle ovog koncerta?
Uroš: Ništa spektakularno.
Divna: Lajbah je, koliko znam, prva muzička grupa sa Zapada, koja gostuje u Severnoj Koreji. Čini mi se da to nije pouzdani znak otvaranja ove države prema Zapadu, kako se to obično misli. Ovde je pre reč o prodoru pop kulture na novo tržište, kao i o globalicaziji kao "totalitarnom" tj. planetarnom fenomenu, koji očito, bez razlike, obuhvata savremeni svet...
Njihova teza je da je „svaka umetnost podložna manipulaciji, osim one umetnosti koja govori jezikom manipulacije". Šta to znači?
Uroš: Pa taj princip je jednostavan i tačan - umetnost koja govori jezikom manipulacije je očišćena od tutorstva. Sama država slovenija je probala da Lajbah i NSK uvuku u svoju priču o osamostaljivanju, ali to se nije desilo, naprotiv - ispostavilo se da su neki drugi plivali pod skutom razaranja Jugoslavije dok je Lajbah u izvesnom smislu ostao poslednji veliki jugoslovenski projekat u kulturi.
Divna: Lajbah provocira medijsku pažnju, dok Koreja njihovo gostovanje koristi u svrhu svečanog obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja od japanske okupacije. Pri svemu ovome, činu "susreta" kultura i "ideologija", posreduje jedan norveški umetnik, koji je već radio na sličnim projektima u Severnoj Koreji.
Zašto svi doživljavaju Lajbah kao kontroverzan? Šta je Lajbah u stvari?
Uroš: Kontroverze oko Lajbaha je bilo i biće pre svega zbog ikonografije i pored toga što je očišćena od ideoloških simbola, ali nema nikakve sumnje u to da je Lajbah vrhunska umetnička intervencija u polju pop kulture i zabave.
Divna: Marketing je, svakako, zasnovan na manipulaciji. U Lajbahovom slučaju, fašistička ideologija je ljuštura kojom se ova grupa poštapa, gradeći na tome, pre svega, svoj vizuelni identitet (total design) kao i muzičku ideologiju. Po tome su prepoznatljivi, dugi niz godina, kako na lokalnom, tako i na globalnom tržistu. Ovde je, dakle, ideologija brend, dok je politička poruka manje bitna.
Uroše, izjavili ste jednom:"Postoje ljudi koji misle da su strogi, a zapravo su surovi. Strogost je jedna vrsta pokušaja da se utvrde zajednički principi kojih ćemo se pridržavati. U porodici, radnom okruženju i slično. Ona je nužna da bi zajednica opstala." Hajde, molim vas, to prevedite u kontekst nastupa Lajbaha u SK?
-Oni su vrlo disciplinovani. Postoji zajednički interes, a to je da projekat živi i kad svi osnivači nestanu sa lica zemlje. Ko god da je odlazio iz Lajbaha nikad nije ugrozio opstanak same priče, niti je svojim činjenjem kompromitovao bazični koncept.
Kako se ruše zidovi?
Uroš: Snagom volje.
Divna: Moj odgovor je protivpitanje: a zašto se podižu novi?
izvor: prva.rs
