Izvor: Blic, 15.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike preskupe za muzeje
Slike preskupe za muzeje
Agencija za sanaciju banaka u stečaju najavila je licitaciju 50 slika iz kolekcije zatvorenih banaka za 18. jul, u prostorijama Investbanke, dok je drugi deo aukcije zakazan za septembar. Kako 'Blic' saznaje, Narodni muzej zainteresovan je za pet slika, čiji su autori: Peđa Milosavljević, Stojan Ćelić, Mića Popović, Lazar Vujaklija i Milan Konjović. Muzeju savremene umetnosti, koji ima prvenstvo otkupa po najnižoj realnoj ceni, dobrodošle bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bile slike_arhiva: Gabrijela Jurkića, Mladena Josića i Stjepana F. Kolesnikova.
- Zbirka u celini nema većih padova u kvalitetu. Sad je najaktuelnije pitanje da li će odluka Prvog trgovinskog suda da slike_arhiva koje smo odabrali ne budu na licitaciji za privatne i strane kupce, na vreme stići. Drugo, mi smo za tu izložbu kasno obavešteni iako je MSU institucija nadležna za umetnost 20. veka - rekla je za 'Blic' Žana Gvozdenović, kustos MSU, napomenuvši i da u Ministarstvu početne cene smatraju previsokim.
- Neophodno je bilo da Agencija najpre utvrdi da li je nešto kulturno dobro i da ih izdvoji, pa tek onda da zakazuje aukciju - smatra Jasna Marković, viši kustos Muzeja grada Beograda. Stručnjacima Narodnog muzeja, ipak, bila su poznata ova dela, jer im je, kako kažu, dužnost da prate i privatne kolekcije.
- Stvar je u tome da se već godinama ništa ne otkupljuje, tako da ništa ne očekujem ni u ovoj prilici. Samo slika Miće Popovića košta više od 400 hiljada dinara. Narodni muzej nema u svojoj zbirci nijedno delo akademika Mladena Srbinovića što je sramota. Prof. Srbinović nam je nudio jednu svoju sliku u pola cene i opet nismo bili u stanju da je otkupimo - kaže Ljubica Miljković, viši stručni saradnik Narodnog muzeja.
- Problem je i u tome što novi zakon podržava mnoge nelogičnosti. Na primer, dozvole za izvoz pokretnih kulturnih dobara izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji se bavi nepokretnim dobrima. Tu je moguće dobiti podatke o slikama, ali bez mogućnosti da se vidi kako one izgledaju. Republički zavod radi na čitavoj teritoriji Srbije ali samo ključne spomenike, pokrajinski zavodi na svojim oblastima, gradski imaju pravo da se posvete svemu onome što je na teritoriji grada, a pokrajinski ne. Slično je i sa muzejima. Nije do kraja regulisano šta je posao Republičkog a šta Gradskog zavoda, šta je nadležnost Muzeja grada Beograda a šta Muzeja savremene umetnosti. Narodni muzej nije matična institucija za 20. vek - napominje Miljkovićeva.
Tragom vesti da će Hotel 'Metropol' biti otkupljen, a da poseduje jednu od najznačajnijih kolekcija umetničkih predmeta (slike_arhiva Milosavljevića, Aralice... tapiseriju Jagode Bujić i slično) 'Blic' je pokušao da direktno iz te kuće sazna nešto više o sudbini tog fonda, odnosno preostalih dela, međutim stav generalnog direktora Živorada Mihajlovića je da 'zbog situacije u društvu, nije uputno da se bilo šta po ovom pitanju publikuje'. - Zakon o kulturnim dobrima ne odnosi se samo na muzeje već i na privatne institucije koje treba da budu u kontaktu sa nadležnim ustanovama. Za državne kolekcije najviše je otkupljivano društvenim parama, 50-ih i 60-ih godina, što važi i za 'Metropol'. Da je postojao ukaz da se dela 'A' kategorije povere na čuvanje Narodnom muzeju, sve bi bilo drugačije. Ćutanje o umetničkim delima je loše, jer se upravo objavljivanjem mogu zaštititi - zaključuje Ljubica Miljković. Lj. Jelisavac Mića Popović najskuplji
Najvišu početnu cenu, 600.000 dinara, ima slika 'Velika mrtva priroda' (145x285 centimetara) Miće Popovića, koja je bila vlasništvo Investbanke. Pet ulja na platnu imaju početnu cenu od po 480. 000, dok je najveći broj dela sa početnom cenom između 100.00 i 300.000 dinara.
Ukoliko se svih 50 umetničkih dela proda samo po svojoj početnoj ceni, sakupiće se 8.598.000 dinara, ali, s obzirom na vrednost pojedinih dela, izvesno je da će zainteresovani kupci, a to mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica, dati mnogo veće svote od licitiranih.
