Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikarstvo produžava život
Izložba u galeriji SANU ocenjena je kao senzacija, jer dopunjava uvid u bogat stvaralački opus Miodraga B. Protića
Retrospektivnu izložbu dela Miodraga B. Protića (1922), značajnog srpskog slikara, pod nazivom „Ars Longa“ otvoriće akademik Dobrica Ćosić večeras u 19 časova u Galeriji SANU u Beogradu. Oko 49 slika i nekoliko akvarela nastalih od 1953. do 2011, koje je umetnik brižno čuvao od kupaca i publike, biće izloženo (a mnogi od radova čak prvi put u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ) do 15. novembra. Ovo je juče na konferenciji za novinare saopštio Dušan Otašević, novi upravnik Galerije SANU, u prisustvu umetnika Protića i Ješe Denegrija istoričara umetnosti. Postavka će u narednim danima predstaviti Miodraga B. Protića kao pisca i stručnjaka koji je, po svetskim standardima, osmislio, osnovao i bio četvrt veka na čelu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstavljao jugoslovensku i srpsku modernu umetnost, a domaćoj kulturnoj javnosti prezentovao najznačajnije stvaraoce poput Pikasa, Miroa, Dišana, Klea... povezujući domaću i inostranu scenu. Kako je juče ukratko saopštio Ješa Denegri „izložba, koju prati i katalog-monografija, sama po sebi je senzacija jer će dopuniti uvid u opus Protića i obuhvatiti sve etape njegovog stvaranja u više od pet decenija kontinuiranog rada”.
Umetnik je juče poželeo da sa novinarima prođe kroz čitavu postavku, a pri tom je naglasio:
– Neke od ovih slika, koje su pred vama, izlagane su u svetu i iako sam bio u prilici, ipak ih nisam prodao. Hteo sam da one najbolje radove sačuvam baš za svoju zbirku. Ne bih mogao da zamislim da živim, a da raspem sve svoje slike po svetu. Mnoge su bile prisutne na značajnim međunarodnim izložbama, u Veneciji sam svojevremeno dobio veliku i značajnu nagradu, međutim i tu sam uspeo da sačuvam neke svoje slike. Jer, eto, kupci su često hteli da kupe od mene slike koje sam i sam mnogo voleo.
Budući da je gotovo četvrt veka bio na čelu MSU objasnio je kako je uspevao da ostvari svoje ciljeve:
– Postojali su ljudi, intelektualci koji su pripadali vlasti, ja sam birao takve i oni su mi pomagali kako bi se mogao sazidati Muzej savremene umetnosti. I to se i desilo, jer su to zahtevali najpametniji ljudi tog vremena. Sve ideje iz sveta kada je reč o muzejima i ja sam primenio i ostvario saradnju sa njima. Trudio sam se da predstavim razvoj umetnika, a ne samo da okačim slike kao u nekom stanu i da ih tako godinama ostavim bez promene.
Miodrag B. Protić: Znaci i prostor, 2010.
Protić je uz osmeh istakao da slikarstvo produžava život i da o tome svedoče umetnici u svim epohama.
Ješa Denegri, istoričar umetnosti, za „Politiku“ je o umetnikovom delu istakao sledeće:
– Protić je poklonio dva legata Muzeju savremene umetnosti, jedan Narodnom muzeju, a nešto od svog opusa je namenio i rodnoj Vrnjačkoj Banji. Sve ove slike koje vidite u Galeriji SANU, smatrao je svojim ljubimicama. Retrospektiva pred vama je premijera. Neke slike će se sad prvi put videti u prestonici i govore nam da je na samom početku kod umetnika bila zastupljena tema mrtve prirode, još uvek jedan klasični žanr, onda se ide ka apstrakciji i redukciji prirodnih motiva i slike postaju apstraktne. Protić ima termin „semantički znak”, hoće da kaže da one imaju neki znak koji nas upućuje na predmet odakle je krenula njegova interpretacija tog motiva. Razlika između mladog i zrelog Protića? Rekao bih da postoji jedna konstanta kod njega, a to je racionalna crta koja je manje ili više prisutna sve vreme. To upućuje na umetnika mislioca, intelektualca. On je pisac brojnih knjiga, osnivač MSU i to su sve komponente ukupnog opusa koje se sklapaju u tu celinu. Nije moguće Protića dovoljno razumeti kao slikara, ako se ne zna sve ostalo što je radio. Miodrag B. Protić je važan kao pisac, kritičar, istoričar i osnivač MSU, kao organizator umetničkog života i ovog puta se dobro uklopilo što je upravnik muzeja bio i umetnik, mada to ne mora uvek tako da bude.
B. Lijeskić
objavljeno: 18.10.2011.
