Izvor: Blic, 03.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikarska lekcija
Veselin Drašković, retrospektivna izložba; postavka i kataloški tekst: prof. Ljubomir Gligorijević; Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”.
U biografiji Veselina Draškovića (1949-2007) ne stoji, a bilo je presudno, da je prve pouke dobio od Sergeja Jovanovića koji ih je, pak, slušao kod Andrea Lota. I Sergej je poput Lota svoje đake podučavao kako je svetlost - boja, a crtež - rešavanje prostora i volumena.
Najpreciznije se o Vesi izrazio Emir Kusturica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je 2006. izlagao kod njega na Mećavniku: „Sa nekoliko poteza i linija uspeva da ’svede’ portret na suštinu lika. Ta patnja i bol sa njegovih slika pomešane sa neverovatno lakim doživljajem sveta - to je ono na čemu mu zavidim!”
Draškovićevi biseri i jesu portreti; zatim pejzaži u kolorističkim i stilskim vaijacijama; i među njima slika Narodnog muzeja, malih dimenzija, ali samo njemu dokučive energije jutarnje svetlosti.
Veliki je gubitak što je živeo kratko, a živeo je teško, samo od slikanja, bez ikakve sklonosti ka lobiranju, družeći se sa alasima, komšijama, prijateljima koje nije birao po socijalnoj lestvici, uz podršku saputnice slikarke Dijane Kožović. I zato je Vesino slikarstvo ostalo čisto i raznoliko, čvrsto njegovo. Slikao je Vesa šta je hteo i kako mu dođe. Izuzetno darovit i duhovit, stilski je mogao biti bilo šta, realista, ekspresionista..., ali mu to nije bilo važno. I zato je ostao slikar koji nije zauzeo kurs!
Divno primećuje prof. Gligorijević: „I njegov jedan ovlašan dodir lista hartije u stanju je da raskomada prostor sa sigurnošću da će ovaj sledećim dodirom biti sastavljen”.
Lekciju za studente, ovu nesvakidašnju slikarsku izložbu Beograd duguje njegovoj supruzi koja je opus „sastavila” posredstvom kolekcionara koji često pre naših muzeja prepoznaju likovne vrednosti.
milena.marjanovic@gmail.com
