Izvor: Blic, 13.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikar koga su najviše kopirali
Slikar koga su najviše kopirali
Još od najranijeg doba Albreht Direr nije gajio ni najmanju sumnju u svoj umetnički talenat. Njegovo prvo poznato delo, izvanredan autoportret koji je naslikao u 13. godini, skoro da može da se protumači kao proklamacija njegovog genija. Za samo nekoliko godina ovaj nemački umetnik postao je poznat u rodnom Nirnbergu. I premda je imao tek 23 kada je 1494. prvi put posetio Italiju, brzo je shvatio da je u istom rangu sa renesansnim majstorima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Pa ipak, ako danas Direr i ne stoji, osim u svojoj domovini, rame uz rame sa, recimo, Rafaelom, Leonardom ili Mikelanđelom, za to je sam kriv. Opsednut sticanjem slave i bogatstva, on je te ciljeve postigao usmerivši energiju na tehniku grafike. Njegovi drvorezi i bakrorezi, obeleženi čuvenim monogramom A D prodavani su širom Evrope i doneli su mu izuzetno bogatstvo i prestiž. Ali i tada, kao i danas, slikari su u javnosti bili više vrednovani od crtača.
I tako su prošle 32 godine od kada je održana poslednja Direrova izložba u Britanskom muzeju, koji ima jednu od tri najveće kolekcije njegovih grafika. (Druge dve se nalaze u Albertini u Beču i Kabinetu za bakrorez u Berlinu). Britanski muzej sada je odlučio da, u godini kada obeležava 250. rodendan, ispravi nepravdu otvaranjem izložbe 'Albreht Direr i njegovo zaveštanje: Grafički radovi jednog renesansnog umetnika', koja će trajati do 23. marta. Posetioci će moći da vide širok spektar Direrovih gravira, crteža i akvarela, zajedno sa malom slikom rađenom u ulju, pridodatom da nas podseti o kakvom izvrsnom slikaru je reč. Umesto pukog predstavljanja Direra novoj generaciji muzejskih posetilaca, izložba će se pozabaviti njegovim značajem u istoriji zapadnjačke umetnosti izlaganjem dela inspirisanih Direrom. Direra često opisuju kao prvog istinski komercijalnog umetnika. Umeo je i te kako da ceni svoj rad, a u prvom sporu te vrste u istoriji, on je tužio jednog italijanskog umetnika za kopiranje njegovih grafika, sa sve monogramom A D. Direr je imao i svog agenta zaduženog za prodavanje njegovih dela izvan nemačkih teritorija, a ustanovio je i trend koji će kasnije postati tradicija među vodećim umetnicima - naime, angažovao je suprugu kao svog beskrupuloznog menadžera.
Malarična groznica koju su mu preneli komarci iz jednog močvarnog područja, gde je otišao da posmatra kita nasukanog na obalu, veoma je poremetila njegovo zdravlje. Umro je ubrzo nakon toga, 1528. godine, ostavivši za sobom 60 slika, preko 100 bakroreza, 250 drvoreza, više od 1000 crteža i tri knjige o geometriji i ljudskim proporcijama.
M.K.
