Izvor: Blic, 23.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikam kako znam i umem
Slikam kako znam i umem
Sto deset godina od rođenja Save Šumanovića povod je da Spomen-zbirka Pavla Beljanskog priredi kamernu postavku radova velikog slikara iz svog umetničkog i dokumentarnog fonda. U kolekciji Beljanskog nalazi se devet slika ovog izuzetnog umetnika, od kojih najveću pažnju zavređuje njegovo remek-delo 'Doručak na travi', nastalo 1927. godine u Parizu. Na stalnoj postavci su i Šumanovićevi radovi iz tzv. šidskog perioda koje je slikar radio tridesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina prošlog veka po povratku iz Pariza.
Postavka je upravo otvorena, a posetioci će imati priliku da je pogledaju u narednih mesec dana. Pored slika, na njoj su izloženi i umetnikovi crteži, fotografije i pisma.
Oblikujući 'biografiju' kao predgovor svojoj izložbi 1939. godine, Šumanović naglašava da je kod profesora zemunske gimnazije Isidora Junge, još kao đak petog razreda, učio 'impresionističko slikanje i to na način Sezana i Van Goga'. Uzoran sin, opterećen brigom roditeljskom, ali u ljubavi zakinut, danas uspešni slikar 'Pijane lađe' (1927), nekada delimično prihvaćen, permanentno je rastakan grižom savesti. U Parizu, iako dobro situiran, pašće u depresiju. Zbog nervnog rastrojstva, prestonicu umetnosti napustio je zauvek, 3. marta 1930. godine. 'Lekar me je smatrao najtežim bolesnikom, ali potpuno bezopasnim za svoju okolinu, jer sam bio dobrog odgoja, pa sam i u bolesti bio dobra vladanja', piše slikar!
U šidskom okruženju, prepušten samom sebi i 'bezopasan', prizivaće 'stil mladosti' uveren da je to put iz haosa. Oporavljen, a nikad izlečen, vratio se na likovnu scenu izložbom 3. septembra 1939. godine u Beogradu. Za svoj stil govorio je da slika 'kako znam i umem'. Zlosrećni slikar je u paklenoj izolaciji 'pitomog Šida' živeo zaštićen i od sebe samoga - kreativnim nagonom. Zato i kaže u autobiografiji: 'I danas kada se osetim slab, potražim te crteže kao i jedno ulje iz toga vremena i tada vidim da nisam bio slab, i bez talenta, nego da sam bio već i u toj ranoj mladosti toliko svestan i dobro školovan. Da sve naknadno školovanje nisam trebao, već samo slobode da se prepustim svojoj pasiji.' M. Marjanović
