Izvor: Blic, 16.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slika zlata vredna
Slika zlata vredna
Na aukciji londonske kuće 'Sadebi' održane prošlog četvrtka portret britanskog umetnika Džošue Rejnoldsa prodat je za 3.365.600 funti. 'Portret gospođe Boldvin' (1782) kupila je galerija 'Kompton Verni' iz Vorvikšira.
'Oduševljeni smo što je ovaj zadivljujući portret dostigao tako dobru cenu,' izjavio je Dejvid Mur-Gvin, direktor Odseka za britansko slikarstvo pri 'Sadebiju'. 'Naročito nam je drago što je slika otišla u ruke jednoj galeriji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što znači da će posetioci ‘Kompton Vernija’ imati prilike da uživaju u jednom od Rejnoldsovih najboljih dela.'
Gospoda Boldvin, rođena kao Džejn Maltas 1763. u Smirni, bila je kćer britanskog trgovca i supruga britanskog konzula u Aleksandriji, Džordža Boldvina. Mistične lepote, bogata, pametna i nesrećno udata, g-da Boldvin je privlačila brojne obožavaoce, među kojima su bili princ od Velsa i austrougarski car Josif. Kada je boravila u Beču 1780. imperator je bio toliko zanesen lepotom Boldvinove da je naručio da se izradi njen portret. Rejnoldsova slika, međutim, nije rađena ni po čijoj narudžbini – slikar ju je izradio na sopstvenu inicijativu, naslikavši Boldvinovu u orijentalnoj haljini. Što je još neobičnije, Rejnolds je bio toliko ponosan na svoje delo da je portret čuvao za sebe; prodat je tek nakon njegove smrti 1792. godine.
'Portret gospode Boldvin' druga je u nizu Rejnoldsovih najskupljih slika. Rekord i dalje drži 'Portret Omaija' koji je, takode na 'Sadebijevoj' aukciji, novembra 2001. prodat za 10.343.500 funti.
Ser Džošua Rejnolds (1723-92) jedan je od najznačajnijih slikara engleskog baroka. Kroz svoju umetnost i predavanja, pokušavao je da britansko slikarstvo udalji od domaćih anegdotskih scena ranog 18. veka i približi formalnoj retorici kontinentalnog stila tog doba, a zalagao se i za akademizam u umetnosti. Bio je osnivač i prvi predsednik Kraljevske akademije (1768), zbog čega je od kralja Džrodža III dobio titulu viteza.
Iako je više voleo istorijske slike_arhiva velikog stila, većina njegovih dela su portreti koje je 'oplemenjivao' alegorijskim dodacima. Veliki utisak na njega ostavilo je putovanje u Italiju, gde je naročito bio impresioniran antičkim skulpturama, venecijanskim koloristima i slikarstvom klasicnog baroka. Na njega su dosta uticali i flamanski portretisti, a naročito Rubens.
Mnogi smatraju da je zbog gluvoće Rejnolds imao oštrije oko i jasniji uvid u karakter svojih modela. Zahvaljujući sveobuhvatnom obrazovanju veoma često je menjao poze i stil na svojim slikama pa je primedba koju mu je uputio veliki rival Tomas Gejnzboro, 'Dođavola, kako je samo raznolik!' sasvim razumljiva.
Jedan je od najzaslužnijih što je u Engleskoj slikarstvo počelo da se poštuje kao slobodna umentost, učestvovao je na primer u osnivanju Umetničkog društva (1760) pod čijim su pokroviteljstvom održane prve izložbe u istoriji britanskog slikarstva. Nikada se nije ženio. Umro je u Londonu 1792. i sahranjen u katedrali Sv. Pavla. M.K.
