Izvor: Blic, 10.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slika od 1000 reči
Slika od 1000 reči
Jarmila Vešović, naša slikarka koja skoro dve decenije živi u Parizu, sve više privlači pažnju francuske javnosti. Samo u poslednje tri godine dobila je niz značajnih nagrada: nagradu grada Pariza za 2002. godinu, prvu nagradu Francuske akademije nauka i umetnosti 2003, a ove godine i otkupnu nagradu Pariskog okruga za sliku 'Pozivnica za mog anđela'. Njeni radovi našli su svoje mesto u muzejima širom sveta. Mi smo je posetili u njenom ateljeu u uglednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Šestom pariskom arondismanu.
- Mnogo mi znači svaka medalja i svaka diploma ili otkup, kada neko izabere moju kap u tom velikom pariskom slikarskom moru, u moru umetnika koji pristižu sa svih strana sveta - kaže za 'Blic' Jarmila Vešović. Već sredinom ove godine Beograđani će imati priliku da, nakon dužeg vremena, u 'Cvijeti Zuzorić' vide radove ove naše svetski priznate umetnice. Njena nova izložba 'Otelotvorenje' sastoji se od 49 slika u isto toliko boja. Inspirisana je tibetanskom knjigom o ujedinjenju duše i svetla kroz 49 dana, od kojih je svaki drugačije obojen.
- Napraviću veliki performans u Beogradu koji će se zvati 'Kafu mi, draga, ispeci’’. Ja ću biti draga koja će ispeći kafu za čitav Beograd. Zvuči nostalgično, ali tako se i osećam. Želim da se vratim u Beograd i vidim sve drage ljude. Moja prošlost je uvek prisutna u mom životu, ona slika zajedno sa mnom. Slika smo svi mi zajedno, slikamo svi zajedno, za mene je to život - objašnjava Jarmila.
Njene modrozlatne 'Noći iz detinjstva', najnovije slike_arhiva koje smo zatekli u ateljeu, prikazuju tu duboko ličnu emociju.
- Prva viđenja sveta predstavljaju možda najčistija mesta u životu svakoga čoveka. Ja im se uvek iznova vraćam. To je neophodno svima nama kako bismo se izgrađivali - kaže Jarmila i dodaje:
- Pomaže mi da odredim svoje koordinate bez kojih bih bila izgubljena u haosu današnjice. Čvrsto se držim tih temelja, nekog genetskog, mentalnog nasledstva, pomešanog sa ljubavlju koju nosim sa sobom. Oni su me postavili tu gde jesam. Možda sam Francuskinja po ljubavi koju imam za tu zemlju, ali u srcu i duši sam ono odakle dolazim.
Jarmila Vešović je rasla u Herceg Novom, studirala u Beogradu, izlagala po čitavoj Jugoslaviji. Majka joj je Čehinja, a otac Crnogorac. Pošto se udala za Francuza, ostala je da živi u Parizu. Poneta željom da konačno nauči da piše na francuskom, 2001. godine je u Parizu izdala i svoju prvu zbirku pesama kod čuvenog izdavača 'Larmatana', a već u martu ove godine trebalo bi da se pojavi i druga.
- Uzela sam pet rečnika i sela da napišem jednu lepu misao sa najmanje moguće reči. Kineska izreka kaže: ‘’Jedna lepa slika vredi hiljadu reči’’, znači da dobar pesnik mora sa što manje reči da kaže nešto izuzetno. Razlika u konstrukciji francuskog i našeg jezika dala je pesmama neku dodatnu snagu - tvrdi Jarmila Vešović. Vreme ljubavi je otmenije od večnosti - misao je Angelusa Silesijusa iz 16. veka i moto moje zbirke.
Da vreme ljubavi pravi večnost, a sve drugo što mislimo da činimo za večnost, u stvari je samo ono što uradimo danas. U ovom trenutku se dešava večnost.
Mistične, ispunjene lirskom apstrakcijom, toplog, mediteranskog tona, njene pesme su umnogome nalik njenim slikama.
- Ne poričem značaj nijednog umetničkog jezika, ali mislim da je reč najjača, najmoćnija. Poetika daje dušu svakom umetničkom delu. Kaže se da je nešto slikovito rečeno, ali je rečitost na slici vrhunac umetnosti. Imam želju da nešto govorim na različite načine. A umetnost je danas sve više govorljiva, možda zbog usamljenosti ljudskog bića i potrebe da iskazuje, kazuje... Tako smo dobili i konceptualnu umetnost. Umetnik kaže: 'Ako ne možeš da razumeš moju sliku, sada razumeš mene'. Ja govorim svojim telom, svojim bićem. To je moje meso, moja krv na slici, odraz onoga što živim. Smatram da je ovo vreme priče o istini, o čoveku. M. Graf
