Izvor: Politika, 07.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slika nije dotrajala stolica
Iako je Viši sud presudio u korist umetnice Marije Dragojlović čija je slika otkupljena za kolekciju „Hajata” uništena, Apelacioni sud je posle dve godine poništio presudu
Slikar Ljuba Popović ima opravdanu zebnju za svoje monumentalno platno „Triptih o materiji i smrti”. Ova slika, nazvana prema istoimenom, prvom amaterskom filmu Živojina Pavlovića, otkupljena je svojevremeno za hotel „Interkontinental”, gde je prekrivala ceo zid svečane sale o čemu nam je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ljuba potanko ispričao u tekstu koji smo objavili u novogodišnjem broju.
Kada je hotel, mnogo godina kasnije prodat, zajedno sa nameštajem izbačena je i Ljubina slika. Uz pomoć svog galeriste našao ju je u nekom depou, kako kaže, na periferiji Beograda. Strahuje za njenu dalju sudbinu.
Slučaj slike Ljube Popovića nije usamljen.
Umetnici Mariji Dragojlović (dobitnici „Politikine” nagrade 2010. godine) otkupljene su 1991. godine kada se otvarao hotel „Hajat”, dve uljane slike na platnu – „Plava kutija 1” i „Plava kutija 2”, (160 x 210 cm), sa velikim drvenim, ručno bojenim ramovima, širine 15 i debljine 5 centimetra. Kupljene su po izboru dizajnera hotela. S obzirom na to da slike predstavljaju kutije za čaj, postavljene su u hotelskom restoranu poznatijem kao „Soba za kafu i čaj”. Posle nekoliko godina Marija Dragojlović je čula da slike više nisu u tom restoranu, ali kako je uobičajeno da se u javnim prostorima postavke menjaju, verovala je, kaže, da su slike sklonjene u depo.
Kada je 2008. godine organizovana izložba srpske umetnosti u Sent Etjenu, trebalo je da ove slike budu pozajmljene na četiri meseca koliko bi izložba u Francuskoj trajala. Kada je došla da ih vidi pre pakovanja, Marija Dragojlović bila je u šoku:
„Jedna slika je bila bez rama, druga sa uzduž napuklim, izguljenim, oštećenim ramom, same slike su bile prljave, kao nekom braon tečnošću ispolivane, na mnogim mestima oguljene, sa istegnutim, ulubljenim platnom na više mesta, kao od nekakvih udaraca! Stajala sam, u šoku, počela sam da plačem. Kao da me je neko udario u stomak!”
Marija Dragojlović (Foto Ž. Jovanović)
Uprkos pokušajima, komunikacije sa direktorima nije bilo. Umetnica je sama organizovala ekspertizu, restauraciju, konzervaciju. Izveštaj je dostavljen „Hajatu”, ali opet, bez odgovora.
Marija Dragojlović tužila je hotel „Hajat” i dobila presudu na Višem sudu u Beogradu. Prošle su dve godine i pre mesec dana na osnovu žalbe „Hajata”, Apelacioni sud poništio je presudu. Marija Dragojlović platila je oko 200.000 dinara troškove postupka. Sada je dvostruki gubitnik: uništene su joj slike i odbijena je na sudu.
„Osećam se zgaženo i poniženo”, kaže ova umetnica. Na pitanje gde su te slike sada, kaže da su i dalje u vlasništvu „Hajata”.
Hotel „Hajat” je, takođe, u svojim zlatnim danima, naručio da se oslika zid u tadašnjem „Italijanskom restoranu”. Bile su to seko-freske, što znači slikanje pigmentom na suvom malteru. To su uradili umetnici Darja Kačić i Milutin Dragojlović.
„Bilo je to 1989. godine, a oni su nam baš naručili da to budu pompejanske freske. Kada je pre nekoliko godina moj kolega otišao da vidi u kakvom je stanju slikani zid, shvatio je da je prekrečen. Razmišljali smo i mi o tužbi, ali nam je u nekom neformalnom savetovanju rečeno da to više nije naše vlasništvo, i da taj vlasnik ima prava da radi šta hoće”, priča Darja Kačić.
Da, vlasnik može sa svojom imovinom da radi šta hoće. Ali u ovom slučaju bahatost je zamenila etiku, a umetnost je izjednačena sa stolicama i pepeljarama. Tretira se kao dotrajali nameštaj.
Izbor umetničkih dela je odraz ukusa i znanja.
Odnos prema umetničkom delu je pitanje morala, odgovornosti i poštovanja.
Kupovina umetničkog dela podrazumeva i čuvanje tog dela. Ipak, u pravu su izgleda oni koji vole da kažu da se „ništa ne podrazumeva”. Šta bi moglo da spasi slike koje su razni hoteli i firme prepustili „šefovima mobilijara”?
Prošle godine Ministarstvo kulture je posle dužeg vremena obnovilo instituciju otkupa umetničkih dela. Muzeji i galerije konkurisali su sa namerom da obogate svoje kolekcije. S obzirom da će ove godine biti otvoren Muzej savremene umetnosti, a 2016. kako je najavljeno i Narodni muzej u Beogradu, eto šanse da se neka od ovih umetničkih dela nađu na sigurnom mestu. Tim pre, što baš muzeji imaju pravo preče kupovine.
Marija Đorđević
objavljeno: 07.01.2015.
